Putem kojim se retko ide...
Jednom objavom na Instagramu, koja je za vrlo kratko vreme postala viralna, bodi bilderka i fitnes instruktorka Biljana Todorović, pokrenula je lavinu komentara, otcepljujući deo svoje duše i stavljajući je javno, svima na dlan, izlažući sebe tigrovima koji su jedva dočekali da zagrizu meso, udobno smešteni iz svojih fotelja. A poruka je vrlo jasna:
- Pre par godina bila sam jako bolesna i zamalo izgubila borbu. Izgubila sam toliko delova sebe pokušavajući da se uklopim i budem prihvaćena, voljena, da u jednom momentu ni sama nisam znala ko sam zbog svih uloga koje sam usvajala i iznosila, misleći da je to ono kako treba da se ponašam i ko treba da budem. To je put koji vodi u depresiju, napisala je ova lepa, mlada, uspešna, i nadasve kulturna instruktorka fitnesa koja je prošla trnovit put do lične transformacije.
-Nisam razumela šta mi se dešava, dugo sam tražila odgovore, tragajući za isitnom, i tek sada kako radim sa stručnim licem, uvidela sam da moji koreni problema datiraju još od detinjstva. Ja sam dete rata i moja majka je pretrpela veliki stres još dok sam bila u njenom stomaku. Zapravo, svi naši problemi potiču iz detinjstva i važno je da se vratimo u taj period kako bismo iscelili određene traume, komplekse, nesigurnosti. Imala sam problem u razvijanju zdravog emotivnog stanja i to je ono o čemu javno i otvoreno govorim, jer želim da još neko čuje. Znam da nas ima. Istih.
Anksioznost je rapidno porasla nakon korone, kao da su svi oko nas u depresiji. To je tihi ubica, koji vreba iz prikrajka. Čini li ti se ona bolešću modernog doba?
-To i jeste bolest modernog doba, jer nije normalno da mi sedimo satima i listamo Tik Tok, što automatski dovodi i do manjka fizičke aktivnosti, a onda po pravilu obuhvata i lošu ishranu. Jedna od najgorih stvari za mentalno zdravlje jesu društvene mreže! A život nije Instagram i ništa tamo nije realno. E, to treba objasniti mladima. Ja se nameštam za fotku, pravim pozu satima, i sama sam dugo mislila da su svi oko meni srećni, zaljubljeni, da putuju, a da sam ja ta koja je ružna, debela, koja sedim kod kuće i samo zavidim. Društvene mreže šalju lažne poruke, a realan život podrazumeva i patnju i tugu, i negativnu emociju i poraz, i neuspeh, i osramotiti se, i obrukati se.
Kako da se borimo kada nam je takav stil života nametnut?
-Ne znamo da se nosimo s negativnim emocijama i nećemo da ih trpimo, to je ključni problem mlađih generacija. Tu nastaje začarani krug. Emocije su poput godišnjih doba; kada dođe zima, treba sačekati i strpiti se, smireno, da ona prođe, prihvatiti da je teška, neprijatna, ružna, i da će nakon nje doći proleće. Mladi žele to brzo da prevaziđu, pa tu kreće problem s alkoholom, supstancama koje su nedozvoljene. Moramo dozvoliti negativne emocije da budu prisutne u našim životima.
Da li je sport jedno od rešenja u životnoj borbi novih normalnosti?
-Rešenje je u prihvatanju. Samog sebe. A to je ono najteže. Prihvatanje situacije kakva jeste i pronalaženje pozitivne strane. Primećujem kod ljudi gordost. Ljudi ne vide šumu od drveta.
Da li ti je bilo teško da javno napišeš svoju bol i svoju borbu s depresijom?
-Naravno. To je moja intima. Ali poruke zahvalnosti su mi pokazale da se strah može prevazići i da je to jedna dobra poruka.
Kako se sada nosiš s negativnim komentarima?
-Važno je biti svestan sebe. Ne može neko da vam kaže da ste glupi, ako znate da niste. Moj mentalni mentor i instruktor Miša se nasmeje na upućene mu loše komentare. Ja sam do juče reagovala tako da me bukvalno za srce ujedu. Sada ne slušam unutrašnji glas koji me „ubija“ nego koji me hvali i diže, jer tuđi komentari mene ne određuju. Samopouzdanje se gradi.
Koliko dugo si u svetu bodi bildinga?
-Od 2019. godine se takmičim, a odabrala sam ga jer je dobra vrsta sporta za samorazvoj. Negativne emocije ne potiskujem već ih uspešno izbacim na treningu. Mi često „gutamo“ stvari koje nas „ubijaju“, pa tako i „jedemo sami sebe“ jer potiskujemo negativnu emociju, zato što smo pažljivi, fini, kulturni, naučeni da treba da ćutimo, a onda nakon dve decenije tog ćutanja i gutanja shvatimo da nas je ne daj Bože pojeo rak, da smo navukli neku boleštinu, da smo uništili zdravlje jer nismo umeli da postavimo jasne i zdrave granice. To je krucijalno!
Kako se boriš s udvaračima na instagramu i na personalnim treninzima koje vodiš?
-Najbolje se pokazala iskrenost, kao najsigurnije oružje. Ne želim nikog da uvredim, samo postavim barijeru da nisam zainteresovana. Na Instagramu uglavnom ignorišem. Volim fin odnos.
Kakvi su ti planovi za dalje?
-Ako Bog da, cilj nam je evropsko prvenstvo u Španiji, verovatno i balkansko.
Došla si iz Bijeljine, kako ti se čini Novi Sad?
-Zavolela sam ga. Doživela sam ga kao grad sporta. Gde god se okrenem, ljudi oko mene treniraju i to mi se mnogo dopada.
Kako iz tvoje perspektive izgleda biti žena u Srbiji?
-Ne mislim da je muškima lakše, ali je problem što smo mi žene preuzele muške uloge, za šta nismo stvorene.
Koju bi poruku poslala mladima koji te prate?
-Ne padajte u očaj i naučite da će težak period proći, junački izdržite. Citirala bih Džordana Pitersona za kraj: „Život može biti vrlo tragičan, ali ne moraš napraviti pakao sebi od njega“; ma koliko god tragedija bila teška, svakako je bolja nego pakao. Istrajte! Niko nije rekao da je život lak, poručuje Biljana, koja se borila s očajem i depresijom, ali kuražno rešila da o otme javno progovori za naše novine, kao i na svom profilu, uviđajući da životni sastojak nije samo patnja nego i način na koji posmatramo svet, te da, dok se suočavamo sa beskonačnom potragom smisla postojanja, ne zaboravimo i na njegove lepe segmente jer sreća se stvara.
Razgovarala: Nikea Vučetić
