Vinska priča Pavla Radanovića počinje tako što ga je pokojni prijatelj preporučio za članstvo u redu vinskih vitezova Evrope, iako on do tada o vinima nije znao ama baš ništa.
Njegov otac gubi vid i upisuje kurs za somelijera, i tako Pavle postaje očev vinski Sančo Pansa, prateći ga na svim važnim sajmovima i događajima, pokatkad i sam pijuckajući ovaj božanski napitak i slušajući razne priče, iako je do tada preferirao pivo. A priča je mnogo. Danas je Pavle vrsni poznavalac ovog „tečnog poljupca“, a osim što je somelijer, osnivač je Agencije „Vinski putevi“, koja ima za cilj promovisanje vinskog turizma i širenje vinske kulture, vrlo uspešno.
-I pored upozorenja da je vino kod nas nepoznanica, jer ljudi rađe hrle rakiji i utehu traže u pivu, dokazao sam da greše i da je Srbija odlično podneblje za ovu vrstu turizma.
Šta je to tako očaravajuće u vinu da se rodila čitava filozofija oko njega?
-Reče mi jedan čovek: „Tek kada probaš prvih 1 500 boca, bićeš na početku.“ Tako ni sam nisam shvatao vinsku filozofiju. Danas, nakon konzumiranih 2.000 etiketa, mogu vam potvrditi da je, u odnosu na druga pića, ono jedino u kojem može da se uživa u harmoniiji. Ono je uzvišeno. Ono je živa stvar.
Koje je onda najbolje, po vašem izboru?
-Strastveni sam zagovornik autohtonih sorti, jer su to blaga Srbije i ne postoje nigde na svetu u tom obliku i tom obimu!
Koji deo Srbije je najbolji za uzgajanje vinove loze?
-Mi imamo idilično podneblje; od Subotice, koja ima dobar broj sunčanih dana, do Fruške gore...Znate li da su se dve dinastije kod nas bavile proizvodnjom vina – vinarija Obrenović i kraljevska vinarija, zadužbina Kralja Petra I Karađorđevića na Oplencu. To je istorija.
Koliko vino dugo može da stoji?
-Prijatelj vina je vreme, ukoliko se adekvatno čuva – položeno, u mraku, u podrumu - crvena mogu i nekoliko decenija trajati.
Otkrijte nam razliku između enologa i somelijera?
-Somelijer se bavi vinom od momenta flaširanja do iznošenja pred krajnjeg konzumenta, brendiranjem, marketingom, prodajom, uparivanjem hrane i vina, servisom, negujući ih i čuvajući ih. Enolog se bavi vinom s tehnološkog aspekta.
Koliko je važno upariti hranu s vinom?
-Izuzetno. Zbog užitka konzumiranja. Jaka crvena vina ne idu sa suhomesnatim, slanim proizvodima, jer se dobija metalni ukus u ustima, masna hrana uparuje se sa suvim vinima, sa malo izraženijim kiselinama, dok punija vina uklapamo sa stekovima.
Gaje li Novosađani vinsku kulturu?
-Zahvaljujući Udruženju somelijera Vojvodine, da.
Koliko cena diktira kvalitet?
-Postoje odlična vina koja ne staju mnogo. I ono od 300 dinara zavređuje pažnju. Baš na jednoj slepoj degustaciji se dogodilo da je srpsko vino iz Subotice potuklo jedno od najčuvenijih australijskih vina, koje su degustirali eminentni poznavaoci i vinski stručnjaci. Svako treba da nađe svoje vino koje je prijazno njegovim nepcima i da u njemu uživa.
izvor: Novosadski reporter