Postoji jedna prispodoba iz života Gandija, indijskog vođe, kada je prilikom ukrcavanja na voz ostao bez jedne cipele, dok su ga ljudi sažaljevali, na šta je on bacio i drugu kroz prozor, rekavši da će ih pokupiti siromah i tako dobiti par cipela. Poput Gandija, i Novosađanin Goran Bajšanski, iz velikodušnog ponašanja iskazuje plemenitost koja kao posledicu uvek ima sreću drugih
Goran nastoji da pomaže onima kojima je pomoć neophodna, zbog čega s drugarima iz sveta sporta osniva pre par godina Udruženje građana Novi Sad – jedno od najhumanijih novosadskih udruženja.
-Pomogli smo preko dvadesetak porodica; neki su dobili krov nad glavom, neki stoku, traktor, zavisi šta je kome bilo tog momenta najpotrebnije, a godinama unazad dovodimo decu sa Kosova i Metohije, dok novosadsku decu osnovnih škola odvodimo dole, gde se jako lepo družimo i sklapamo prijateljstva. Udruženje organizuje i sportske manifestacije: „Dan na Detelinari“ koje uspe da okupi 500 dece - učesnika, kako bi se najmlađi pokrenuli, a roditelji obavezali da se igraju s njima i shvate koliko je važno skloniti ih napolje, što dalje od telefona i tableta, kao i „Šampionat između dve vatre“ kada okupimo 1000 đaka, s ciljem da umrežimo mešovite timove i da svi budu kao jedan.
Koliko je naporan posao uveriti omladinu da njihova dobra dela odlaze na pravu adresu?
-To je moj osnovni zadatak. Zahtevno je, ali smo pokazali godinama unazad da možemo i umemo nekom život ulepšati.
Kako provodite vreme s decom sa Kosova?
-Obilazimo znamenitosti grada, organizujemo likovne radionice, sportske manifestacije, upoznajemo ih s dražesnim predelima, spajamo decu, tako da među njima već ima ozbiljnog drugarstva koje traje i čemu se najviše raduju.
U vašim borbama, ko su ti ljudi koji zapravo pomažu?
-Pomažu dobri ljudi. Imamo i podršku Grada Novog Sada, ali najviše nam u susret izlaze oni koji imaju osećaj prema Kosovu. Kucam na sto vrata pa ko mi otvori. Ima još dobrih duša, samo treba neko da ih pokrene. Tu onda nastupam ja. I sretan sam kada naiđem na odziv onih koji su još uvek, u moru obaveza, problema, poslova, smogli snagu i volju da odvoje neku donaciju.
Porodičan čovek, stalno zaposlen u jednoj firmi, profesionalni sportista, odan svojim idealima, uvek spreman da pomogne onima u nevolji, Goran je naučio da se bori do kraja, stvarajući empatiju i budeći je u svojim mladim volonterima. Poverenje je gradio dugo, stekavši ga kao najteže osvojenu titulu. A titula mu ne manjka: dvostruki evropski šampion i dvostruki svetski šampion u savate boksu u teškoj kategoriji, ponosni otac sedmogodišnje devojčice, uzoran građanin, zbog čega mu Grad Novi Sad dodeljuje Novembarsku povelju – onu koja se stiče postignutim rezultatima i koja pripada istaknutim građanima.
-Titule su nevažne. Povelja znači jer sam jedini koji je dobio podršku svih odbornika, što zasigurno predstavlja satisfakciju da guram napred i teram dalje u ovom surovom svetu, akcentujući da moramo pomagati drugima. Moji prijatelji često kažu da sam u toj borbi fenomen i lud (smeh), ali mene to ispunjava. Kada radimo humanitarne akcije, forsiram mlade, samo da uvide koliko je lep bogat osećaj činiti. To je neopisivo.
Kako sve postižete, s obzirom na to da ste radno angažovani u jednoj firmi?
-Recimo da malo spavam, dan mi je programiran, znam šta su mi prioriteti. Sve može da se postigne. Nisam svemoguć, samo sam realan. Hranim se usrećivanjem drugih.
Uspeva li vam da i na svoje dete prenesete potrebu za pomaganjem drugima?
-Predsednik sam kućnog saveta te često sadimo oko zgrade, ulepšavamo svoj životni prostor, pa iako je mala, kroz svoje primere učim je da čini dobre i korisne stvari.
Naučite i nas tu važnu životu lekciju: biti bolji čovek?
-To se ne uči. Ako želite sebe da ispunite, pomozite komšiji, prijatelju, strancu. To ipak mora da se oseti. Ako obaveze radite s radošću i pozitivnim pristupom, ako se vaša okolina može osloniti na vas, ako brinete o tuđim potrebama, stvarate lepši svet. Sebi i drugima.
Kome je pomoć najviše potrebna?
-Kada nam stigne zahtev za pomoć, vrlo sam surov i ulazim u opsežna istraživanja, zato što želim da donacije odu tamo gde su zaista neophodne. Ne tamo gde se roditelj kocka, troši, krade. Važno je proveriti da je porodica ispravna, a ugrožena.
Mahatma Gandi težio je istini, nenasilju, disciplini, a plemenitim osobinama dobio je svoje ime, što u prevodu znači „divna duša.“ Pet puta je bio nominovan za Nobelovu nagradu. Naš Novosađanin s Detelinare, dobrotvor Goran Bajšanski možda nikad neće doživeti toliki uspeh ali svojim velikim srcem, širokogrudnošću, uspeo je da usreći mnoge porodice i da uživa u njihovim osmesima, a to će uvek biti veća nagrada od one koja skuplja prašinu na ormaru.
autor: Nikea Vučetić
izvor: Novosadski reporter