Već nekoliko godina unazad po Srbiji hara ženska banda potpuno atipičnog sastava, osmišljena na najoriginalniji način, još originalnijeg repertoara – ona koja vam izmami osmeh zvukom tambure, bubnjeva, fenomenalnim glasovima, neverovatnom pojavom, zalazeći u svet popularne, filmske i autorske muzike.
La Banda bend čine: Milana, koja je bila na drugoj godini fakulteta kada se upustila u ovu strasnu muzičku avanturu; Neda, koja nije mogla da odoli okupljanju, kada su joj devojke predložile zamisao oko osnivanja benda, jedva dočekavši da uzme tamburu u ruke; Ljubica, majka dvoje dece, velikih fanova i poštovalaca La Bande, studentkinja, kojoj je družba van benda imperativ, a energija presudna; Milica koja predaje tamburu u muzičkoj školi i na master studijama je Akademije umetnosti u Novom Sadu; Sanja, svira bubanj, a kada nije bubnjarka, radi u Ministarstvu unutrašnjih poslova Srbije; Branka, svira kontru, predaje engleski i završava Fakultet tehničkih nauka, ali je i zadužena da smiri vrisku kada u kombi kojim putuju uleti buba; Nišlijka Aleksandra, vokal, koja se grupi priključila pre dve godine; Jelena, koja je tu od osnivanja, kao sastavna slagalica muzičkog i nemuzičkog života sastava, radi u školi i na doktorskim studijama je na Medicinskom fakultetu.
Kako privući publiku da u vreme popularizovanja nejasnih tekstova ipak požele da čuju zvuk tambure?
Branka: Mi pokušavamo da zvuk tambure prikažemo u nekom drugom svetlu sa nekim drugim, modernijim repertoarom, zbog čega radimo obrade stranih i popularnih pesama u nadi da će i mlađa publika uvideti da tambura može biti zanimljiva. Ima ljudi koji slušaju kvalitetnu muziku, vole interesantne izvedbe i upravo su oni naša najdragocenija publika! Oni su spoj nespojivog, poput našeg repertoara, različitog uzrasta...Iako su nam ciljna grupa u startu bili mladi ljudi koji nisu imali dodira sa tamburaškim instrumentima, vremenom smo uvideli da nas prate i na koncerte dolaze i stari i mladi, penzioneri, studenti, roditelji s decom, a neka od te dece, posebno devojčice, nakon nastupa požele da sviraju baš tamburu! To nam je najveći kompliment!
Smetaju li vam poređenja sa „Frajlama“?
Aleksandra: U početku nam je bilo čudno, jer nismo uočile sličnosti, osim što smo Novosađanke, manje-više, koje se bave muzikom, ali razlika je primetna. U muzici, u umetnosti generalno (čini mi se, isključivo i jedino u tom domenu) zaista ima mesta za sve. Ne opterećujemo se komentarima, pogotovo što nam poređenje sa dobrim muzičarima ne može škoditi. Radimo na sebi, trudimo se da napredujemo držeći se svog puta i uživamo u toj vožnji!
Kažu: „Dve žene pijaca, tri žene vašar“, kako vama polazi za rukom da opstanete?
Milana: Umemo i mi da budemo pijaca i vašar - kada se smejemo u glas! Nismo svadljive, flegmatične smo po prirodi, ali naravno da svaka ima svoje mišljenje i da razgovaramo o spornim stvarima. To su pre analize nego rasprave. Jeste da smo različite, ali smo se uklopile, svaka je delić jedne velike slagalice koja čini celinu. Pozitivna i rasterećena atmosfera nas drži na okupu, evo šest godina već.
Aleksandra: Jesmo vašar, kako nismo! I to onaj najslađi - sa šećernim vunama, drvenim igračkama, sa par ringišpila i mnogo dobre hrane i muzike. Izvolite!
S obzirom na to da svirate obrade, na koji način birate koja je to pesma vredna da se nađe na repertoaru ili je publika ta koja diktira?
Branka: Sviramo isključivo muziku koji inače privatno slušamo i volimo. Svaka pesma koja je nama draga zaslužuje da bude na našem repertoaru. Zbog toga je on tako i šarenolik.
Milica: Muziku posmatramo kao izuzetno plodnu, pa se trudimo da svaku pesmu posmatramo ponaosob, te da je izvrnemo naopačke i uvek napravimo neku svoju priču. Repertoar uglavnom prati naše lične želje i dešavanja. Naravno da se to neretko uklopi i poklopi s ukusom publike.
Šta ste sve prošle kroz ovo zajedničko muzičko putovanje?
Aleksandra: Svako putovanje i svaki novi nastup nosi brojne dogodovštine: dva-tri ozbiljna kašnjenja, trudničke muke, pa onda jednu intervenciju vatrogasne ekipe, peripetije na granicama, vozile smo i naš bandovski kombi same, svirale na buri, svirale na plus 40... Ma, ima svega! Od nedavnih dogodovština najslađe su mi one kad izvedemo ceo razred dece sa nama na binu da otpevamo “Moj mali je opasan” zajedno, ili kad pevačica (u ovom slučaju, ja) podeli udaraljke i zvečke deci u publici, pa ritam sekcija dobije fras iza. Sve u svemu, apsolutno nikada nam nije dosadno, pa se to naše unutrašnje zadovoljstvo prenosi i na našu muziku.
Milana: Neretko doputujem kući pred zoru sa nekog udaljenog nastupa ili turneje sa sve instrumentom, stvarima, pultom , ali onda obavezno u liftu srećem radoznalu komšinicu koja uz propratnu lavinu pitanja daje i komentar: ,,E, pile, nije tebi lako..." Ipak, stvarno mi nije ni teško. Možda zvuči kao kliše, ali kada nešto voliš ništa te ne mrzi, ništa ne predstavlja problem. Ljubav prema instrumentu, odnosno muzici, traje doživotno. Probe, nastupi, putovanja uz redovne obaveze mogu da budu fizički naporni, ali donose nemerljivo više pozitivnih osećanja, nezaboravnih trenutaka, dragih poznanstava...
Ko vam brine o stajlingu?
Branka: Same brinemo. Obično se na probama dogovaramo za boje koje su popularne te sezone pa svakako kupi sebi nešto, nekada idemo sve zajedno u šoping, nekada oblačimo stvari koje imamo u ormaru, šijemo… Svakako glavni modni kritičar La Bande je Neda. Ljubica je zadužena za šljokice.
Ova godina bila im je obeležena radom na autorskoj muzici pa će u tom smeru nastaviti svoju muzičku pustolovinu. Tri autorske kompozicije čekaju da se objave, dok se četvrta peče na tihoj vatri.
Ovom prilikom La Banda bend svim čitaocima i redakciji Novosadskog reportera čestitala je praznike, od srca vam poželevši da vam kultura i muzika boje dane, a da ovo sivilo lakše podnesete uz zvuke La Bande, ili koje god druge dobre muzike!
One će, naravno, nastaviti da haraju i dalje po koncertima, festivalima, gde kradu osmehe i srca svih onih koji prepoznaju dobar muzički sastav i kvalitetan zvuk, uživajući u svojoj vožnji, sijajući tako posebne, vesele, šašave, razdragane i pozitivne, šireći tu svoju neverovatnu energiju kroz repertoar koji je poseban i jedinstven, autentičan. Uostalom, kao i svih osam dama.
izvor: Novosadski reporter