Jedna je sasvim sigurno još od malih nogu znala da će svetla reflektora postati njen svet, dok je druga u tuđim očima bila „bedno piskaralo“ koje je po vasceli dan nešto notiralo, vodeći suvoparne beleške, dnevnike, čak i „Dnevnik uvreda“.
Jedna jaka na rečima, druga na slovima, jedna satkana od blagoglagoljivosti, druga od pera, postale su vrlo zapažena medijska lica u Novom Sadu, što zbog dugih nogu, neosporne lepote, britkog jezika i uspešnih karijera.
Marina Buljovčić, TV lice javnog servisa i Nikea Vučetić, novinarka uglednog novosadskog nedeljnika, smatraju da posao javnih glasila može da se radi samo iz ljubavi, a smeta im što se srozalo na najniže grane, čime su doprineli i sami novinari, prodajući se za šaku besmisla, dok novinarski kodeks retko ko poštuje.
Kako ste uopšte uplivale u medijske vode?
Marina: Počela sam da radim na TV Subotica, kada su me čelni ljudi RTV-a zapazili i „povukli“ u njihove odaje pune kamera. Nakon mnogobrojnih autorskih emisija, sada sam angažovana kao urednica, dok ujedno radim i kao voditeljka porodične, nedeljne emisije zabavnog kolaža „Mustre“. Pošto se tata protivio ideji da budem TV lice, završila sam ekonomski fakultet, ali moj put je, na tatinu žalost, već bio predodređen.
Nikea: S obzirom na to da sam uvek ispravljala „krive Drine“, u želji da smanjim stopu kriminala i uzmem pravdu u svoje ruke, završila sam državni Pravni fakultet- Smer unutrašnjih poslova, ali je i mene put odveo na ovu stranu. Umesto pištolja i lisica, nosim tefter i hemijsku olovku. Pokojna majka je bila novinarka pa sam, nasleđujući gen lepog pisanja, iskoristila. Od inspiracije svakako ne mogu da se odbranim.
Da li su vas pratili neki teški periodi kroz vaš dugogodišnji staž?
Marina: Kada radite ono što volite, ništa vam ne pada teško. Često, kao žrtva predrasuda, trpim zlurade komentare, ljubomorne, nimalo konstruktivne kritike, ali s vremenom se pomiriš, oguglaš i teraš dalje. Tuđe reči više ne bole kao na početku. Vreme dokazivanja je prošlo. Publika odlično zna moj lik i „tera me“ da budem na ekranima. Ipak, trnovit je to put bio.
Nikea: Osim novinarskog posla, radim i kao Social media manager, pa je zapravo najveća muka izboriti se s ljudima koji sede iza ekrana i uglavnom kritikuju, nezadovoljni, ogorčeni, ozlojeđeni, skloni surovim komentarima, bez trunke empatije. Treba ostati fin, kulturan, pribran, što je nekad odista teško, naročito kada su to polupismene persone. Ipak, s druge strane, ovaj posao donosi veliki broj konekcija, odlazaka na kulturne i zabavne događaje, pa vam zapravo nikad nije dosadno. Teških perioda ima uvek, važno je umeti izboriti se.
Koliko vam je lepota pomogla, a koliko odmogla u poslu?
Marina: Osim što ljudi vole da vide lepo lice na svojim televizorima, mislim da bi to sve „palo u vodu“ ako ne bih imala šta da kažem. Često nas procenjuju na osnovu fiziškog izgleda, a to ume da bude baš dosadno. Srećom po mene, s godinama sam naučila da nosim taj teret, ali bih komotno mogla reći da mi je više odmogla nego doprinela bilo čemu.
Nikea: Mene ova tema užasno nervira, jer svi misle da lepe žene mogu da dobiju sve što naume. Uvek sam birala teži put, dokazivala se, u nadi da će neko videti dalje od dugih nogu. Mogla bih da kukam kako je teško naći obuću, partnera ili prijateljicu bez trunke ljubomore, pa da shvatite da je to hendikep. Neretko sam čula komentare: „Barem ćeš se dobro udati“, što me je posebno zgražavalo pa bih ulazila u bespotrebne rasprave. Neka ljudi veruju u ono što žele. Iz mog ugla, pomoglo mi je tek toliko da pređem pešački. Za sve ostalo, ginula sam!
Čime se još bavite, osim što ste zastupljene u medijima?
Marina: Radim kao PR fudbalskog kluba „Proleter – Slana bara“, kao konferansije na mnogobrojnim događajima, a nagovaraju me da postanem i influenserka, mada se ne vidim u tome. Samo volim Instagram i komunikaciju s onima koji prate moj rad.
Nikea: Redovno sam angažovana u „Novosadskom reporteru“, suvlasnik sam agencije za digitalni marketing u kojoj se bavim društvenim mrežama, tako da po vasceli dan buljim u moja sokoćala (smeh), urednica sam portala „Jezičara“, kao i profesorica žurnalistike u jednoj privatnoj gimnaziji u Novom Sadu.
Koliko imate vremena za sebe i hobije?
Marina: Uvek imam vremena, negujem duh, telo, um, odlascima na jogu, pazim šta jedem, a pobornik sam i kozmetičkih tretmana i masaža.
Nikea: Svako jutro sam u šest na keju, a događaje koje pratim poslovno, kao što su odlasci u bioskop, pozorište, muzeji, koncerti, modni događaji, iskoristim i u privatnu svrhu. Imam mali krug ljudi koji mi prijaju, a najviše energije usmereno mi je, povrh posla, na vreme sa sestričinom i bratancima koji mi izvlače negativnu energiju. Ne izlazim do kasno, volim da čitam i češće ćete me sresti u knjižari kako ispijam kafu dok biram knjigu, nego u kafiću.
Postoji li ljubomore pod medijskim nebom i kako se s istom izboriti?
Nikea: Naravno da postoji. Konkretno, između nas dve ne, jer tuđa lepota ne može ugroziti lepotu one druge ukoliko su obe ispunjene i veruju u sebe. Svaka zrači različito i nosi drugačiju energiju. Ali inače, postoji. Na to uvek odgovorimo ljubavlju. Ako sadite ljubav, ona i niče. Ako sadite zlo, pa – šta može da nikne?
Šta biste posavetovale jedna drugu?
Marina: Nikeu bih posavetovla da više „grize“ jer je mnogo skromna, i da se okuša na televiziji, što ona vešto izbegava.
Nikea: Ne delim savete, naročito ne izgrađenim osobama. Žao mi je što nije otišla van Srbije, jer mislim da je Novi Sad postao mali za nju.
Izvor: Novosadski reporter, Magazin CICA