Mlad, talentovan i vrlo poželjan, ako je suditi po mlađoj publici koju smo zatekli usplahirenu kako na premijeri filma „Toma“ povicima i vriskom reaguju na njegovu pojavu, perspektivan, vrlo vredan i ambiciozan, glumac Milan Marić krajem januara često je obitavao u Srpskoj Atini, igrajući lik Marka u ultra popularnoj komediji „Hotel 88“, menjajući kolegu Andriju Kuzmanovića. Nesuđeni fudbaler, plivač i odbojkaš, vrstan na „daskama koje život znače“, neverovatno tražen i cenjen nakon odigrane uloge Tome Zdravkovića u istoimenom filmu, sa širokom lepezom uloga iza sebe u pozorištu, jedan od retkih koji hrabro, istrajno i odlučno iznosi svoje mišljenje na društvenim mrežama, čak i kada se ono kosi s većinom, nakon serije „Besa“ u kojoj glumi negativca i serije „Državni službenik“ u kojoj je operativac BIA, pokazao je novosadskoj publici da i kao komičar ne može ostati nezapažen. Kao dragulj, oblikovan napornim radom, trudom i talentom, godinama „rezan“ na sceni „JDP-a“, „Ateljea 212“ i mnogih drugih, pre nego li je zablistao svojim punim sjajem. Kako u rolama, tako i van njih.
Snima se treća sezona „Državnog službenika“, akcentovana na pandemiju virusa COVID-19. Koliko je korona virus uticao na rad službe i njenih aktera, te koliko je uopšte sama epidemija odredila radnju u nastavku?
-Suštinski je cela treća sezona koncipirana tako, bukvalno se sama nametnula, jer korona jeste jedno prilično plodno tle za teorije zavere, kao što možemo i sami da vidimo, tako da je i nama bilo izazovno da se tim stvarima bavimo. Tu temu smo, dakle, fiksirali i izabrali za seriju; zapravo, biće to jedna priča o koroni i vakcinama, o tome šta se radi dok ljudi sede u kućama. Ni ne slute šta se događa na ulici.
Mogu li gledaoci očekivati akcione scene kao i u prethodne dve sezone?
-Ima takvih scena, ali će biti zanimljivije jer je okoliš pust. Grad je pod „lokdaunom“ i veoma je sve misteriozno, riskantno, s puno tenzije, ma zanimljivo. Recimo da se priča iz akcije seli u latentan triler. Svakako vredno za pogledati!
Koliko se Lazarov život menja potom?
-U trećoj sezoni, nakon što se u drugoj odlučio kome se sveti, a kome ne, i nakon što se presabrao, moj lik Lazar se vraća sebi. On je taj gde njegova akcija iz druge sezone sada dobija reakciju. Ipak, njegova drama na ličnom planu nastavlja se i dalje.
Koliko vama znači podatak da na seriji „Besa“ radi produkcija koja je spojila glumce i autore iz više zemalja u regionu, a čak je i scenario prerađen u arapsku verziju od deset epizoda?
-Super mi je ta ideja! Uvezati ceo region, glumce iz Bosne, Hrvatske, Slovenije, sa Kosova, iz Crne Gore, zaista je dobar odabir i pametna ideja! To je područje koje živi u segmentima kriminala. Tokovi kriminala, ko se tu sa kim zapravo raspravlja, ko hoće da bude glavni, i zarad čega želi da bude glavni, šta je ono što mi vidimo i mislimo da se događa, sve je to odlična priča, na jednom planu, a na drugom planu, ličnom, mom liku- Luki se iz jedne greške potpuno život poremeti, zbog čega je prinuđen da radi nešto što se u celosti kosi sa onim što je on zapravo. To je odlična kombinacija krimi trilera, akcije i melodrame.
Iznesite nam vaše gledište, da li sedma umetnost, protkana krimi elementima, može negativno uticati na omladinu, kroz promociju nasilja i nemorala, veličanje kriminalaca ili pak treba samo da se dobro opustimo i zabavimo, uz kokice?
-To je sve(t) oko nas, sve nam se to dešava u realnom životu i svi smo svedoci tog života. Film može da bude potentno propagandno sredstvo, ne osporavam, pa to znamo i kroz istoriju kroz sijaset primera. Nažalost, to je verni prikaz onoga što živimo pa bi bilo malo smešno i licemerno da to ne vidimo, ne primećujemo i na kraju ne obrađujemo. Svi mi to primetimo i osetimo.
Jeste li negde u dubini duše očekivali bezmernu popularnost filma „Toma“, s obzirom na to da rekordno beleži više od milion gledalaca?
-Iskreno, nisam. Nije mi to ni bilo bitno. Ne zamaram se tim stvarima, jednako posvećen svakoj ulozi koju igram, bilo na platnu, bilo u teatru.
Summa summarum, je li Toma uloga vašeg života?
-Ma ne. Bilo bi vrlo neozbiljno s moje strane da sa 31. godinom izjavim tako nešto. Predlažem da me to pitate za dve decenije pa ćemo onda rezimirati tu temu. Sada želim samo da idem dalje.
Može li se uloga Tome zaseniti?
-A zašto bih ga prevazišao? Nije to prečka! To je samo jedna od mojih uloga i drago mi je da su ljudi reagovali na nju tako kako su reagovali, mahom pozitivno, sa oduševljenjem, sa uspehom čak i na američkom tlu, s oborenim rekordima gledanosti, s pohodima u bioskope čak i od strane onih koji retko idu u sale, ali nema razloga da tu rolu sad ja nešto prevazilazim.
Ulazite u već uigranu ekipu s predstavom „Hotel 88“, koja je ostvarila enorman uspeh. Koliko vam je bilo teško da se priključite i uklopite?
-Ova predstava je veliki izazov, izrazito zahtevnog žanra. Iako na sceni deluje da se mi samo dobro zabavljamo, neretko improvizujemo, verujte da ja nakon ta nepuna dva sata moram da menjam majicu koliko budem mokar, jer ovde je neohodna brzina, visprenost, ozbiljna disciplina, iznimna koncentracija. Ukoliko se krene previše sa analizom i nekom filozofijom, sve „pada“, stoga moraš da budeš užasno aktivan, čak i tokom pauze. Kao ping-pong da igramo, jer u suprotnom bi bilo dosadno, čak i pošto je predstava jednostavna. Ekipa mi je baš puno pomogla, to mi mnogo znači, pokazali su neverovatno strpljenje svi i neizmerno sam im zahvalan na tome.
Kakvi su vam planovi za doček?
-Želim samo da odmaram. Neću nigde ići, priuštiću sebi taj luksuz da malo odahnem.
Kada biste sumirali prethodnu godinu, šta biste mi rekli – kakva je bila?
-Izazovna, poučna, lepa i stresna.