Šarma im ne manjka. Osim što lepo govore i obrađuju zanimljive teme, njih tri su toliko prijatne za oko da ne čudi što se Vojvođani zavale pred TV-om baš nedeljom u tri popodne. Uz njih se, dok traje porodični ručak, uživa, pije, jede, kuva, veseli, pušta suza, javljaju salve smeha i pozitivne energije...i sve to u nepuna dva sata programa uspeju da izazovu Marina Buljovčić, Ena Popov i Ksenija Jovanović, u jednoj od najgledanijih emisija pod nazivom „Mustre“.
Šta vas je najviše ganulo tokom snimanja?
Marina: Ono što mene lično najviše rastužuje, a s druge strane i raduje je kada pozivamo gledaoce na humanitarne akcije, jer se uglavnom odnose na bolesnu decu, pa i same imamo priliku da učestvujemo i pomognemo, i zato je na mene najjači utisak ove godine ostavila vest da je prikupljen novac za lečenje male Lane Jovanović.
Ena: Mene uvek gane kada smo spremne da jedna drugoj budemo podrška, pogotovo ako nekoj od nas nije najbolji dan, da delimo obaveze, zadatke, s puno razumevanja i bez pogovora popunjavamo jedna drugog propuste, ukoilko postoje.
Ksenija: Za proteklih pet godina, koliko se „Mustre“ kao TV format emituju, toliko važnih trenutaka, ličnosti, stihova, priča, mustri života i svakodnevice...ni sama ne mogu da izdvojim. Evo, pada mi na um kada je dr Tihomir Vejnović dao odgovor na isto pitanje koje je meni postavljeno sada; izdvojio je posebnu priču pacijentkinje koja je u saobraćajnoj nezgodi izgubila dva sina, da bi nakon godina tuge i neprihvatanja stvarnosti ostala u drugom stanju i nanovo rodila dva sina.
Koliko je teško ostati autentičan i svoj kada su tri različite energije na istom terenu?
Ksenija: To i jeste bit. Dosledne sebi, a opet se uklapamo.
Ena: Ne treba nikog ubacivati u kalup. Uz saradnju i različitu energiju se gradi kvalitetan program.
Marina: Suštinski, nije teško jer svaka od nas ima mogućnost da bira teme i goste prema svom senzibilitetu.
Šta su Ena i Marina naučile od Ksenije koja je mnogo duže u ovom poslu?
Marina:Naučila sam da je temeljna priprema pola posla, jer se jedna emisija sprema čak sedam dana! Ksenija pravi balans među nama, jer u stvaranju svake emisije aktivno učestvuje oko 50 ljudi.
Ena: Kažu da se učitelj pojavljuje tek kada je učenik spreman; tako se nama pojavila ona, uz koju sam naučila da budem odgovorna još više, da ono što mogu danas ne ostavljam za sutra, da se temeljnije posvetim prirpemi za razgovor sa gostima...
Šta zamerate jedna drugoj u tih 90 minuta trajanja emsiije?
Sve tri: NIŠTA!
Koliko je virus korona uticao na vaš poslovni i privatni život?
Ena: Pravim se da ne utiče svakodnevno, ali deficit seratonina u organizmu koji mi je nedavno konstatovan, demantuje me.
Marina: Uvideli smo kako sve u trenu može da stane, dobili smo vreme da se presaberemo, promenimo, preispitamo, radimo na sebi, shvatimo da je porodica oslonac.
Ksenija: Uticala je toliko da me nauči strpljenju i spoznaji da se ipak uspevamo prilagoditi i planovima bez planiranja, odsustvu bliskosti, pobeđivanju straha od nepoznatog. Fale mi zagrljaji, baš, baš.
Kako ćete ispratiti staru godinu?
Marina: U krugu najbližih sa jednom jedinom željom: ZDRAVLJE!
Ksenija: Deca su još mala/velika da se sa njima radujem poklonima ispod jelke, danima odmora, šetnji po Stražilovu i bezuspešnim pokušajima da ne jedem toliko slatkiša (još uvek im kradem iz paketića). Mislim da nam je svima kao prva želja dobro zdravlje i dodajem- punooo zagrljaja – jer u njih stane ceo svet.
