Kada se moja sestra udavala, prvo što je zabrunuto građanstvo pitalo bilo je kada će beba i da li je trudna. Nezamislivo je bilo da se udala iz puke ljubavi, a želja da ostane u drugom stanju nekako, čini se, kao da je više postojala kod drugih nego kod nje same.
Kada je odlučila da sa svojim suprugom želi proširenje porodice jednostavno nije išlo. Pokušavali su, valjda, nije da sam im ulazila u spavaću sobu, verujem joj na reč. Prosto, nije se dalo.
Potom je usledio dogovor da krenu na kontrole i moj zet je to dostojanstveno prihvatio, proveravao spermogram, s njom odlazio kod ginekologa, držeći je za ruku i nadajući se pozitivnom ishodu. Iako je sve bilo u redu, beba prosto nije izabrala da joj oni budu roditelji.
E, onda je nestrpljiva okolina počela još više da pritiska sestru (koja je ionako dovoljno bila pod stresom), onim dosadnim balkanskim pitanjem kada će, gledajući u njen stomak kao u pokvarenu mašinu koja nikako da se popravi. Bilo je tužnih situacija s kojima se jedna krhka ženica poput nje jedva izborila, od komentara da je problem u njoj, preko mišljenja da je verovatno problem u mužu, pa do onog čuvenog kada ju je poznanik sreo na semaforu, spustio prozor auta i upitao nešto najneumesnije u tom momentu: ”Kada će više?” - kao da su se kladili pa iščekivali dobitak utakmice, ti grozni ljudi i primitivci kojima je žena bitiše na tlu zemlje samo kako bi širila potomstvo, bez ijedne druge funkcije.
Možda treba svako od nas da se upita da li je svaka žena spremna na rađanje, ima li dostojnog muškarca, da li je finansijski potkovana, da li uopšte želi, jer eto neshvatljivo je jednom ograničenom čoveku da žive na zemlji oni koji prosto ne osećaju potrebu za ulogom majke, možda svoju slobodu vole bezgranično, ili samoću ili je odabrala da trči za karijerom pre nego za detetom u parku.
Kada naučimo da je možda nekoj od njih već dovoljno teško i da izgara od želje da doji, a ne može iz zdravstvenih razloga, na primer, ili uveliko odlazi na veštačku oplodnju, ali ne može i ne želi s vama to da podeli, ili trči kući kako bi u zakazano vreme imala seks sa svojim mužem, što ubija svaku strast u braku, i kada naučimo da često sama pati, odlazi u crkvu i moli se u suzama, šeta parkovima posmatrajući razdraganu decu i pita se u čemu greši, i kada naučimo da ljude ne pitamo nešto što im je već dovoljno bolno, a pri tom je i užasno nekulturno, možda ćemo svet učiniti lepšim mestom.
STATISTIKA POKAZUJE DA ZBOG STERILITETA OD 15% DO 18% PAROVA NE MOGU DA SE OSTVARE KAO RODITELjI, a uzrok tome mogu biti: ishrana, stres, godine starosti, hormonski poremećaj, neprohodnost jajovoda, anomalije materice, policistični jajnici, manjak spermatozoida, povreda testisa, lekovi, psihički problem usled prevelike želje…i zato, seljačino, pre nego li uputiš još jednom takvo intimno pitanje, potvrđuješ da je nekad bolje istresti u wc šolju, nego roditi ograničenog Balkanca poput tebe!
Ne prčkajte po tuđim jajnicima i matericama, jer dete nije da ga kačiš po društvenim mrežama, ko ja - samohrana tetka. Dete je da napraviš čoveka od njega. A kako ćeš praviti nešto što ni sam nisi...
