Hrišćanska alegorija.
Polifonija i preplet nekoliko žanrova.
Originalan stvaralački postupak, svojstven Srđanu Dragojeviću.
Dubok film, s toplom preporukom da ga pogledate u novosadskim bioskopima „Arena“ i „Cineplex Pormenada".
Tako bismo opisali najnovije filmsko ostvarenje „Nebesa“, na čijoj premijeri smo nedavno bili. Prema rečima Dragojevića da mu je to najličniji film, inpirisan sestrinim odlaskom u manastir pre 25 godina, „Nebesa“ pričaju o hrišćanstvu, tačnije čudima, kroz tri segmenta tokom tri dekade savremene istorije. Priče su smeštene u 1993, 2001 i 2026. godinu, a sudbine (anti) junaka su određene božjim čudima. Iako gorak humor, likovi su živopisni, pa tako ne možemo da se ne nasmejemo Kseniji Marinković i Goranu Navojecu i njihovoj briljantnoj glumi. Ostale uloge poverene su Nataši Marković, Anđelki Prpić, Milošu Samolovu, Srđanu Todoroviću, Ani Mandić i bosanskohercegovačkim glumcima Slavenu Knezoviću i Nikoli Pejakoviću.
Kada se svi oni iz postkomunističkog društva okrenu veri i religiji, nakon pola veka ateizma, dobije se film o kojem se satima razmišlja nakon gledanja, kao nekad posle filma „Lepa sela, lepo gore“, istog autora, jer neke metafore jesu naša realnost.
Iako je estetika prepoznatljiva, neverovatna je činjenica da „Nebesa“ zahtevaju punu koncentraciju, ne zbog toga što film dugo traje, već zato što treba biti spreman na crnu komediju o čudima i začudnosti.
U potpunoj tišini, publika je nakon premijere napustila salu. To nikad nismo doživeli.
Ovaj neobičan, kompleksan, višeslojan, višeznačajan, nimalo komercijalan, drugačiji film možete pogledati u bioskopu „Arena“ i „Cineplex Promenada“. Za malo drugačiju publiku. Jer, ni kulturu ne može da konzumira svako.
