Svetski dan borbe protiv raka jajnika obeležava se 8. maja. Smatra se najsmrtonosnijim od četiri genitalna karcinoma kod žena. Ipak, lekar – čudotvorac, koji je mnogim ženama vratio veru u život i bolje sutra, smatra da o ovom problemu ne treba govoriti samo tog jednog dana.
Slobodan Maričić, specijalista ginekologije i akušerstva, zaposlen kao ginekolog na institutu za onkologiju Vojvodine, Odeljenju ginekologije, asistent na Medicinskom fakultetu u Novom Sadu, na Katedri za ginekologiju i akušerstvo, ovim poslom bavi se sedam godina, i bio je rad da nas upozna sa problemom raka jajnika.
-Na Odeljenju ginekologije Instituta za onkologiju Vojvodine (IOV) se obavljaju operacije ginekoloških karcinoma i aplikuje se hemioterapija ginekološkim onkološkim pacijentima. I pored pandemije virusom korona, u prethodnih godinu dana smo uspešno obavili 450 operacija, od čega smo uradili 127 operacija tumora jajnika. U istom periodu smo ostvarili 842 ciklusa hemioterapije u sklopu lečenja karcinoma jajnika. To je oboljenje koje se javlja u prosečnoj životnoj dobi od 63 godine i najsmrtonosniji je karcinom ginekoloških organa. U našoj zemlji godišnje od ove opake bolesti oboli 800-900 žena, a oko 450 izgubi život. Starije žene su u većem riziku da obole.
Koji su faktori rizika i kako se otkriva?
-Faktori rizika za nastanak karcinoma jajnika su genetski, endometrioza, manji broj porođaja, izloženost hemijskim materijama kao što je talk i drugi. Protektivni faktori su korišćenje oralne kontracepcije (kontraceptivnih pilula), dojenje i rađanje više dece.
Nasledni faktor igra značajnu ulogu. Povezan je najčešće sa mutacijama BRCA gena ili drugim alteracijama u genetskom profilu koji povećavaju rizik za razvoj karcinoma jajnika i koje mogu biti nasledne. Takođe su u većem riziku osobe koje boluju od karcinoma dojke, debelog creva i drugih karcinoma.
Koji su simptomi ove opake bolesti?
-Simptomi su tupi bolovi u maloj karlici i stomaku, nadutost, porast stomaka, gubitak apetita, mršavljenje, povraćanje, zatvor (opstipacija) itd. Najčešće se javljaju u kasnijem toku bolesti, pa se stoga u 70% slučajeva dijagnostikuje u odmaklim stadijumima, što utiče na lošu prognozu ovog karcinoma u globalu. U ranom stadijumu bolesti simptomi su retki, pa je značajna uloga redovnih godišnjih ginekoloških pregleda.
Šta ako se rak dijagnostikuje kada je već kasno?
-Nažalost, još uvek nije pronađen efikasan skrining metod za otkivanje karcinoma jajnika, kakav bi bio Papa test za karcinom grlića materice. I pored toga, redovni godišnji i ultrazvučni pregledi mogu uticati na to da bolest bude prepoznata ranije.
Početna dijagnostika uključuje ginekološki pregled i ginekološki ultrazvuk. Dalje dijagnostičke metode su kompjuterizovana tomogragija (CT) i magnetna rezonanca (MR), kolonskopija i tumorski markeri, dok se definitivna dijagnoza postavlja patohistološkim pregledom tumorskog tkiva.
Terapija karcinoma jajnika se sastoji od operativnog lečenja i hemioterapije, najčešće u kombinaciji. Pre par godina je RFZO odobrio upotrebu dva nova leka - Avastina i Lynparze. Ginekološko odeljenje IOV je jedino u Vojvodini koje sprovodi ovu vrstu terapije za karcinom jajnika.
Koji je vaš stav po pitanju toga što se žene kasnije odluče na pregled, tek nakon što se problem javi?
-Ovim putem bih apelovao na žene da se javljaju na redovne preglede. Vlada predrasuda da karcinom gotovo uvek vodi pacijenta do smrtnog ishoda. Podaci iz stručne literature, ali i naša iskustva, govore o velikom broju onih koji su uspešno izlečeni. Nažalost, odsustvo simptoma ne znači i odsustvo bolesti. Smatram da postoji manjak informisanosti i znanja žena o ginekološkim problemima. Takođe, imamo tendenciju da stavljamo zdravlje na poslednje mesto u našim životima. Kako bismo postigli veći odziv treba da povećamo svest o ginekološkom zdravlju u populaciji, a tu zdravstvo i mediji imaju značajnu ulogu.
Da li onkološki pacijent može da primi vakcinu protiv korona virusa?
-Veliki broj onkoloških pacijenata je zainteresovan za vakcinaciju. Trenutne informacije o podobnosti vakcina u ovoj populaciji pacijenata su oskudne, prevashodno zbog toga što onkološki pacijenti uglavnom nisu bili obuhvaćeni u istraživanjima efikasnosti i sigurnosti ovih vakcina. Mi se u našoj bolnici vodimo preporukama za vakcinaciju Evropskog udruženja medikalnih onkologa. Moj savet je da prime vakcinu ukoliko su završili aktivno lečenje njihove bolesti, a pacijentkinjama koje su trenutno na hemioterapiji savetujem odlaganje vakcinacije do završetka lečenja.
Iako mlad, s višegodišnjim iskustvom, doktor Slobodan Maričić svom poslu pristupa s ljubavlju i stručno, pa ne čudi što neke od pacijentkinja tvrde da im je poboljšao kvalitet života, ističući da u borbi protiv „tihog ubice“ nikad nije sam, jer je uloga pacijentkinje podjednako važna. Žena je važna!
