Kada ih je posao pre samo godinu dana udružio, ni slutile nisu da će ih zajednička interesovanja, lucidnost, pozitivan pristup životu, avanturistički duh koje obe poseduju, uputiti na humanitarnu misiju kojom su uspele za kratko vreme da zaintrigiraju sve Novosađane. I šire. Poput Ani Londonderi, koja je iz opklade davne 1894. godine krenula da na biciklu obiđe svet, što je i učinila za 15 meseci, dokazavši da je odlučnost najveći saveznik uspeha, tako dve koleginice brzo postaju inspiracija za kretanje napred.
Tijana Milojević, bivša stjuardesa, majka preslatke devojčice, sada direktorica u jednoj kompaniji i Nataša Ivančević, košarkašica koja je ostavila nanizane uspehe iza sebe i koja živi sport svakodnevno, okuražile su se na neverovatan humanitarni podvig: bajsevima se odvozati sredinom maja put Zagreba i sakupiti novac koji ćemo svi moći da doniramo na dve adrese: sportistima sa invaliditetom i azilu za pse u Zagrebu.
-Nataša: S obzirom na to da sam zadužena u firmi za zdravlje i fizičku aktivnost zaposlenih, nije mi palo teško da Tijani usadim ljubav ka sportu; njoj koja nikada ništa nije trenirala, i da je onako umornu, bez kondicije, nakon napornog rada motivišem da vozi sobni bicikl i priprema se sa mnom na taj famozni put! Ideje mi naviru same i ovo nije prvi put da mi „ludosti“ sinu, ali samo one koje pozivaju na akciju, pokret, sport i zdrav život!
U ovo ulazite čistog srca. Kako okolina gleda na vašu priču?
-Tijana: Imamo neverovatnu podršku. Prvo nam je naša firma izašla u susret i beskrajno smo zahvalne. Moj suprug Marijan je važna karika u ovom projektu, jer bez njegove ljubavi i potpore, iako tvdi da ima ludu ženu, na koju je preponosan, mislim da se ne bih otisnula. Vodi me data reč, motiviše me humanost i to što sam obećala da ćemo uspeti!
-Nataša: Ona je moj heroj i želim javno da je pohvalim. Ja sam ceo život u treningu i moja okolina je već navikla da sam sklona širenju takve energije, ali Tijana je neko ko nije seo na bicikl 15 godina! Pritom je radoholik, i tako posvećena poslu i porodici, ona nađe vreme da trenira. Prva etapa nam je Begeč, kao neka test-vožnja, gde pozivamo sve zainteresovane da nam se priključe, s ciljem promovisanja zdravog stila života, ali na put u Zagreb otisnućemo se same, premda nam se mnogi „nude“, jer je ovo naša misija i samo nas dve činimo tim.
Šta nosite na put i šta vam je sve neophodno?
-Tijana: Verovatno će morati neko autom da nas prati, a mi ćemo poneti bukvalno ranac s neophodnim potrepštinama, lepu energiju zasigurno, a volele bismo kada bismo imale „Go pro“ kameru i snimale ceo put. Nedavno smo dobile na poklon i dva bicikla, koja ćemo nakon završenog puta donirati.
Iako je njihova firma već donirala pet evra za svaki pređeni kilometar, svoj put finansiraju same. Ipak, ljubazno pozivaju sve zainteresovane kompanije, pojedince, građane da podrže njihovu akciju donacijama, a što je najvažnije – novac se ne uplaćuje na njihov račun nego ljudi dobre volje sami odlučuju gde će proslediti i koliko svoj vid podrške, jer one u ovo ulaze čistog obraza i još čistije duše.
Istrajnosti im ne manjka. Prvi korak već su napravile. Nataša, jake volje i čvrstog karaktera, ubedila je sebe da ništa loše ne sme da se desi i da će ih sunce pratiti tokom putešestvija i Tijana, svojim šarmom i osmehom koji osvaja na prvu, naoružana strpljenjem i ohrabrena na ovu avanturu, postavile su mi tokom intervjua jedno sasvim logično pitanje: a šta ćeš ti sada da uradiš nakon što si nas upoznala?
Veličanstven poduhvat ove dve dame koje inspirišu pomeranjem granica možete podržati na njihovom sajtu „442 ride to challenge“.