Vatrene kose, razigranih tonova, glasom kojim govori koliko vredi i kojim bi mogla zaustaviti vreme, za govornicom stoji ona – nesuđeni prosvetni radnik kojoj su lutke bile publika, dražesna Vesna Farkaš, prepoznatljivo lice novosadske medijske scene, novinarka, radio voditeljka, konferansije, klaberka.
-Zanimljivo, sasvim slučajno sam zagazila u ovaj posao 1998. godine, kada sam došla po prijatelja u legendarni „In radio“ , pozdravivši ga s jednim „Zdravo!“ Ta reč mi je otvorila vrata, jer su se odmah pitali ko je to izgovorio, čuvši boju mog glasa, nakon čega sam uradila intevju sa DJ Vukanom, bez scenarija, i tu ostala punih 11 godina, ali kasnije mi ni televizija nije bila mrska. Moja TV emisija „Ćaskanje“ nikada se nije bavila skandaloznim temama, a to što je trajala bezmalo deceniju dovoljno govori o njenoj posebnosti. Trenutno u nezavisnoj produkciji za Radio "Novi Sad" uređujem rubriku „Kultivator“, sažetu od podsticaja kulturne raznolikosti, kroz koju promovišem kreativnu industriju.
Ponikla iz sveta klasične muzike, i kada bi nanovo imala 15 godina – opet bi upisala muzičku školu „Isidor Bajić“, jer su odlasci na koncerte i baletske predstave bili njen „prozor u svet“.
-Školu je bilo teško upisati, pa nas je u razredu bilo tek petoro. Pratili smo kulturne događaje, družili se bez telefona, kroz umetnost, zaplovivši u svet koncerata. Obožavala sam Depeche Mode, Stinga, obilazila sam koncerte u Budimpešti; pa zamislite kada sam bila na dve koncertne sezone zaredom, sa sestrom od strica, pa odlazila u Trst po farmerke, u Dubrovnik na kafu. Nije mi bilo strano da radim i po tri posla, samo da priuštim sebi taj kulturni progres! Nažalost, moja hiperkativnost koštala me je zdravlja, ali vrlo smelo sam iskočila iz bolničke postelje, shvatajući koliko volim život! Možda mu nisam odgovorila po pogledu nametnutih društvenih standarda, ali srećan možeš biti i ako ne robuješ pravilima.
Radila je u PR timu čuvenog „EXIT“ festivala koji je nekad trajao 78 dana, bila je urednica jutarnjeg programa na lokalnoj televiziji, autorka mnogih emisija, pa nikad nije dobila poriv da kritikuje.
-Oh, to je danas moderno. Ne pomoći mladima, za mene je poraz. Današnja kritika je katastrofalna jer uglavnom kude oni kojima to nije profesija. Naravno da me vređa i boli, zato što nikad nisam nikome uputila ružnu reč, ako već ne mogu da ohrabrim i pohvalim nečiji rad. Ja ću nastaviti da verujem u ljude i verovatno ću umreti kao najveća naivčina.
Vesna govori jezikom umetnosti pa nas je zanimalo da nam poredi umetnost nekad s ovom današnjom.
-Nema tu velike razlike, samo što sada imamo velike tehnološke inovacije, a s druge strane, pripadnici starije generacije teže shvataju šta sada može biti umetnost. Farel Vilijams živi od recikliranog materijala koji nosi i za to dobija ogromne količine novca. Pasionirani sam obožavalac starih majstora i što se tiče slikarstva, muzike i pozorišta. U duši sam „stari majstor“. Barok je jedan od najlepših pravaca u umetnosti, nazvan od bisera nepravilnog oblika u školjci.
Je l’ bih vas uvredila ako bih bas nazvala klaberkom?
-Nikako! Aktivna klaberka do 44 (smeh). Bila bih ja i danas, samo da ima diskoteka kao nekad, kada su nam sunčane naočare bile dovoljne za aksesoar, potpuno trezni, njihali smo se u dobrom ritmu od 23 sata do zore. Tužna sam što Novi sad nema diskoteke. Sigurna sam da bih igrala s istim žarom kao onomad!
Kao fragment intelektualnog sveta, Vesna neretko moderira književnim večerima. Načitanost i blagoglagoljivost su njeno najmoćnije oružje, jer manuelac nije.
-Velika mi je čast biti diskutant na temu pisanih dela, jer su sada svi ti autori ujedno moji prijatelji. I dan danas se uspavljujem uz knjigu. Poštovalac sam štiva koja se bave istorijom umetnosti. Srbija je postala bogata dobrim piscima pa i njih rado čitam.
Kada preuzima ulogu konferansijea, Vesna se priprema poput kakve štreberke, iako radi s takvom lakoćom da sve deluje jednostavno poput ispijanja kafe.
-Zato što poštujem svakog čoveka koji je pozvan da bude učesnik panela ili tribine, zato što uvažavam tuđe mišljenje, zato što je lepo dati šlagvort, zato se pripremam. Ja sam kopča između onih koji sede i diskutuju o nekom problemu, navodeći ih da isti prodube, izvedu zaključak, i volim taj neposredan odnos s ljudima. Moji principi su: budi fin, budi kulturan, i informisan, jer je informacija od presudnog značaja.
U Parizu, bila bi ikona stila. Ovde je izložena pogledima zbog svog stajlinga kojim boji i one koji mrače. Koliko je teško biti poseban u primitivnoj sredini?
-Ja sam se drugačijom rodila. Virus da budem unikat ubacila mi je tetka iz Holandije kojoj sam ljubimica i zahvaljujući kojoj sam uvek imala originalniju haljinu u odnosu na one koje su nosile moje vršnjakinje. Nekad me gledaju ružno, nekad se samo domunđavaju, gurkaju rukom, ali ima i svetlih primeraka, upute pohvale...volim šarene čarape, nakit, a boja se ne bojim!
U svetu dehumanizacije, kako se boriti protiv nekulture?
-Kulturom. Ako posedujem prirodni poriv da kažem „Dobar dan“, zaboleće me kada to neko drugi ne učini, ali se neću menjati i biti deo gomile. Na te kompromise ne pristajem. Kultura od sebe, prema sebi, oko sebe, prema drugima, prema načinu života. Lifestyle je takođe kultura. A mi smo je sveli na uzak pojam. Svako ima mesto za svoje izražavanje.
Pored lepote govora, više od dve decenije nije poklekla pred trendovima tabloidizacije, komercijale, privržena svom pozivu, dobitnica je godišnjeg priznanja „Novosadskog književnog kluba“ u promovisanju kulturnih vrednosti, novosadska Doroti Tompson, Vesna Farkaš ima i sposobnost da oplemenjuje ljude oko sebe, a da na listovima svog života ponudi mnogo sadržaja, osobita, autentična, baš poput onog bisera po kojem je njen najdraži barok dobio ime.
