Da Srbija može da se diči lepotom, pameću, damskim manirima, vedrim duhom, porodičnim vrednostima, ali i značajnim sportskim rezultatima, potvrđuje nam reprezentativka naše zemlje u kajaku – olimpijskom sportu koji nije popularan za ovo tlo, Milica Starović.
Ipak, nju to nije omelo da bude najbolja!
Kako ste se uopšte opredelili za ovu borbu brzine, snage i izdržljivosti?
-Kajakom sam počela da se bavim davne 2000. godine, sasvim spontano. Moj otac, profesor fizičkog vaspitanja i zaljubljenik u sport, imao je želju da nas privoli zdravom načinu života, a šta je bolje od sporta? Od vrtića sam išla na gimnastiku, pa atletiku i kajak uporedo, ali je ljubav prema Dunavu, kajaku i vodi uspela da preovlada. Sećam se svojih prvih dana u kajaku, obuzelo me snažno osećanje kada mi je pošlo za rukom da savladam ravnotežu izuzetno nestabilnog čamca, a kasnije sva sloboda koju on pruža, boravak u prirodi, na divnoj reci, i sva ta lepota rukavaca koja zadivljuje i pleni, na Dunavu u našem Novom Sadu, ostavili su upečatljiv dojam i želju da me ova disciplina prati kroz život.
Koliko je naporno veslati u zemlji koja promoviše samo one sportove koji donose novac, koja ne obezbeđuje uslove pa neretko sportisti sami traže sponzore za odlaske na takmičenja?
-Kada posmatram sebe kao vrhunskog sportistu iz malog sporta i kad znam koliko je teških trenutaka i preloma iza mene, mogu otkriti da je prilično teško. Ipak, svakog od nas, naročito one iz individualnih sportova, nosi ogromna količina energije i ljubavi prema istom, kao i volja i entuzijazam. Olimpijski komitet o nama brine, imamo dobre uslove koji se tiču priprema, suplemenata, kako bismo mogli da se nosimo sa konkurencijom na međunarodnom nivou. Ono što me ražalosti jeste što u celoj Srbiji ne postoji kajakaški centar sa regatnom stazom. Pukom srećom, imamo barem lepu vodu i prirodu. Do kraja maja smo na Adi, onda počinje kupačka sezona, tako da za nas nema više mesta, a to znači da moramo da se snalazimo. Verujem da smo zapaženim rezultatima zaslužili pristojnu lokaciju za treniranje i bolji tretman. Deca širom Srbije treniraju u jezivim uslovima i to treba promeniti podhitno!
Kako izgledaju vaši treninzi?
-Naša reprezentacija funkcioniše kao jedna porodica. Okupimo se u oktobru svake godine, na zajedničkim pripremama za narednu sezonu i ne razdvajamo se do septembra sledeće godine. Malo smo u Srbiji, malo u Bugarskoj na visinskim pripremama, a od kraja januara odlazimo na veslačke pripreme, u nešto toplije krajeve, dok čekamo proleće kada startuju prva takmičenja i početak sezone.Treninzi su prilično naporni, po tri na dan, dva na vodi i jedan „na suvom“. Moj život je podređen njima. Iako je nekad to umelo biti naporno, dok su moji prijatelji izlazili i družili se, danas, te emocije koje doživim kada mi se trud i ulaganje isplate, ne mogu ni sa čim da se mere.
Dok veslate na takmičenju, šta vam se vrzma po glavi?
-Sada, sve je podređeno jednom cilju: da budem kvalitetna za medalju u Tokiju. Samo to me pokreće! Od jutra do mraka, po kiši, s povredama...ja samo želim da dam svoj maksimum!
Kako suprotan pol reaguje kada im kažete da ste kajakašica?
-Po fizičkoj spremi se vidi da sam u sportu, ali uglavnom nagađaju koji sport je u pitanju. Često, mnogi ne znaju za kajak, što je svakako poražavajuće, s obzirom na to da imam vrhunske rezultate iza sebe – svetske i olimpijske medalje.
Stabilni u čamcu, prilagođavate li se tako i životnim preprekama? Umete da ih savladate jednako dobro kao i talase?
-Apsolutno, da! Zahvaljujući sportu – najboljem leku za sve i nepogrešivoj stazi za mlade ljude.
Prozvali su vas da ličite na Serenu Vilijams, koliko to godi ili ne?
-Simpatično je. Imponuje, ona je vanserijska sportistkinja. Smatram da je svako poseban i lep za na svoj način, pa ne dopuštam nikom da me stavlja u kalupe i šablone.
Gde su najmirnije vode?
-Meni najdraža i najbolja voda je u Novom Sadu, na ribarskom ostrvu Šodroš, uz rizik da sam pristrasna. Volim šumovite, mirne vode, gde je životinjsko carstvo okolo nje.
Koji je najveći utisak sa Olimpijskih igara u Riu koji ste poneli?
-Uz sav sjaj takmičenja i ulaganja novca, ljudi tamo žive po favelama, divljim naseljima, što mi je ostalo urezano u sećanje kao ne baš lepa slika.
Zbog čega je muški kajak popularniji od ženskog?
-Verujem da muškarce privlači jaka muskulatura i takmičarsko nadmetanje, a da je upravo isto to ono sto žene odbija.
Ovu DIF-ovku po struci, adrenalinsku sportistkinju, kajakaškog asa ostavili smo da vredno trenira na Adi, dok još ima sunca, poželevši joj mirne vode sledeće godine na Olimpijadi u Tokiju, kako bi otplovila po svoje zasluženo zlato!
glavni izvor: Novosadski reporter
