U Šejli čuči čudo od deteta. Od genetike ne može da pobegne. Kao klinka, prati sestru od strica, svetskog prvaka u džez-baletu, te se i sama oprobava u plesnim ritmovima. Ipak, koraci joj ne drže pažnju. Devet godina trenira karate, a kada je uvidela da vešto savladava kate, otkriva nove ljubavi – rukomet i fudbal. U rukometu je, podrazumeva se, igrala sve pozicije, iako joj ostaje nedosanjan san, dok je fudbal ozbiljno trenirala u Ruskom Krsturu, odakle potiče. Možda bi nam lakše bilo nabrojati sportove u kojima nije dala maksimum, pokazavši da ovoj čudnovatoj devojci neobične lepote trening teče venama.
-Godinama sam trenirala i aikido, iz kojeg imam narandžasti pojas, evropski sam prvak u džiu-džici, obožavala sam tajlandski boks, ali jedini problem je bio što dolazim iz malog mesta pa bih na treninge svakodnevno odlazila biciklom ili auto-stopom, bez obzira na vremenske uslove, ali snalazila sam se i borila jer sam imala cilj. U selu smo igrali čak i hokej, jer sam živela pored bare, a par puta sam čak propala pod led. Logično, završila sam DIF, a fitnesom sam aktivno počela da se bavim u prvoj godini gimnazije. Sviram klavir i gitaru, imam i brata blizanca koji nije u sportu, pa sam valjda sve i za njega nadoknadila.
Zahvaljujući majci Iloni Zarubici- „čeličnoj lejdi“ i svetskoj prvakinji u bodibildingu sa čak 56 godina, nekako tvoj put kao da ti se sam nametnuo.
-Sigurno da mi je mama šampionka približila bodibilding i bila najbolji trener, ali ovo je veoma naporan sport, i svako ko misli da mi samo „pumpamo“ mišiće u teretani, a onda stanemo na scenu s teškom šminkom i poziramo – greše. Mnogo greše. Moje prvo takmičenje je bilo u Marselju, baš sa mamom, i tada sam upala u top pet. 2017. godine sam se zarekla sebi da ću postati svetski prvak, iako mi mnogi nisu verovali. I zaista, na svetskom kupu Srbije bila sam prva u apsolutnoj kategoriji! Treniram svakodnevno, rigorozan mi je način ishrane, pripreme su teške, naporne, zahtevne, glava mora da je jaka, um snažan, a volja nesalomiva i čelična. Nije tajna da 60 dana pred takmičenje jedem samo skušu skuvanu u vodi i da je delim na tri ili četiri dela, za sve obroke, a slatkiše u tom periodu ne smem ni da sanjam; rigorozna dijeta, unos vitamina, vode po 12 litara, dok pet dana pred takmičenje ne popijem ni kap...to je ogroman šok za organizam, zato nijedan profesionalni sport nije zdrav! Oštetila sam zubnu gleđ, kožu, kosu, kapilari su mi popucali...Samo moja mama može to da razume jer je ceo život na disciplinovanoj ishrani. Zato svaki sport mora da se poštuje, bilo to makar pljuvanje u dalj!
Šejla zaprepašćuje svakom novom rečenicom. Tera vas da je gledate kao da je lik iz stripa koju je neko veštom rukom nacrtao. U boji. Prekrasnih, prodornih okica, snažnog karaktera, čvrste volje, borbenog stava, impresivne sportske biografije, zanima nas s kim se takmiči: sa sobom ili s uspešnom majkom, koja i danas drži teretanu i redovno vežba? Šta želiš da postigneš?
-Svi misle da želim biti bolja od mame, ali to je pogrešno viđenje. Jednostavno, takmičim se sa samom sobom. Želim dostići svoj maksimum, biti najbolja, testirati koliko mogu da izdržim. Od malena sam upoznata s dizačima tegova, velikim ljudima, i prosto sam se zaljubila u ljudsko telo, građu. Ne poredim se s drugima, fokusirana sam na sebe, ali volim da se nadmećem.
Osim što očarava pojavom i pričom, Šejla govori četiri jezika, među kojima je i svahili (staro-afrički). Njeno ime potiče od mamine najbolje prijateljice, polu-Indijke, polu- crnkinje, svetske prvakinje u bodibildingu, i u hindu religiji označava sreću. Šejla već godinama radi kao fitness instruktorka na nekoliko lokacija, a obaveze joj ne padaju teško.
-Ja sam na moju baku koja ima preko 80 godina, a dnevno uradi 50 sklekova u seriji! Spremam se za tri svetska takmičenja u junu. Moja kategorija se zove „atletik klas“ – između fitnesa i bodibildinga. Bila sam vicešampion sveta na takmičenju održanom na Kipru, iako su mi medalju ukrali, zbog politike naše zemlje. Pomirila sam se s tim jer su mi značajni ljudi prišli i otvoreno rekli da su prvo mesto morali dati nekoj drugoj. Nisam besna, razočarana sam. Jako je teško bez podrške, bez sponzora. Užasava me da sve što je negde u svetu dno dna, kod nas dižemo na pijedestal, a sportisti sami vijaju sponzore kako bi opstali, i zato ću najverovatnije na leto otputovati za Majami.
Šejla poručuje da svako može sve, kad hoće i da ne treba obraćati pažnju šta drugi kažu, naročito kad prorade inat i ono čuveno „videćete vi“.
-Ja nigde ne idem da budem druga!
IZVOR
