Ako ste poverovali naslovu ili pak, poput većine ljudi danas, u instant svetu, samo naslov i pročitali, dobro došli u svet mas -medija! Onih koji kreiraju javnost, vaše mišljenje, vaš stav, vaš život.
Od onoga što vidite i čujete na TV ekranu zavisi da li ćete danas obući džemper, jaknu ili nešto slojevito, da li ćete uopšte izaći napolje, da li ćete se naći u školskoj klupi ili ipak ne, da li ćete jesti jabuke jer na jednom kanalu kažu da su zdrave, dok sa drugog kanala lepa voditeljka tvrdi da se špricaju čak 25 puta! Tja! Kome onda verovati? I tako u nedogled...
Da televizija zaista poseduje toliku moć da kreira našu stvarnost, uverili smo se na predstavi „Udarna vest“ Marka Grubića i Milene Minje Bogavac, u produkciji kuće „Trinidad“, odigranoj u Pozorištu mladih, simbolično, baš na Dan televizije.
Impresivna gluma Mine Nikolić i Đorđa Živadinovića Grgura u startu je nagovestila da je ovo ozbiljno dobar komad, koji bi valjalo da pogledaju ne samo oni koji kreiraju vesti, čineći to objektivno ili ne, već i svaki građanin ove zemlje koji rado seda ispred „crne kutije“, ne bi li se zabavio, čuo šta ima novo u svetu, saznao kakvo je vreme napolju...
Zaključujete, „Udarna vest“ bavi se fenomenologijom medija masovnih komunikacija u društvu, s akcentom na strah – jer „dobra vest je loša vest“, a čuvena „četiri S“ dobijaju na značaju, pošto kod publike mahom prolaze: Smrt, Skandal, Seks i Sport. Čak i kada ta ista publika tvrdi da je „gladna“ malo lepših vesti.
Na pitanje odakle ideja za ovakav projekat, kada smo zaista zatrpani lažnim vestima i kada je najzad neko pokazao na „daskama koje život znače“ kako to izgleda kada običan čovek poveruje da tokom pomračenja Sunca 1999. godine treba da se zamrači u sobu, jedan od producenata Predrag Peđa Bogovac, objašnjava: “Privukao mi je pažnju izveštaj sa CNN-a o snegu koji veje u januaru. I dok novinar najavljuje prirodnu katastrofu, moj prijatelj koji živi u Njujorku tu istu sliku opisuje kao zimsku idilu. Ubrzo smo shvatili koliki je nalet negativnih vesti! Umnogome veći u odnosu na one lepše!“, kaže Bogovac, intelektualac po rođenju, advokat po struci, umetnik u duši.
Hm, pa da li onda da verujemo u servirano? Kako da pobedimo kao društvo vest – „nevidljivog neprijatelja“? Internet je čudesan alat, na kojem provodimo previše vremena, po svim statistikama, jer društvene mreže nas prosto „navlače“, konzumiramo ga u velikim količinama, s kutlačom. Tehnološka opčinjenost, kojoj se malo teže da odupreti.
Iako mi, kao čitaoci, pratioci i gledaoci ipak odlučujemo, držeći sasvim solidno oružje u svojim rukama – daljinski, ipak biramo da ostanemo, jednako kao što ispred trafike biramo koje ćemo novine kupiti i koje ćemo informacije danas usvojiti, upiti, preneti dalje.
A možda se i posvađati, što da ne? Jesi primio vakcinu? Koju? Zašto jesi? Zašto nisi? Zar nije to ono što čujemo svakodnevno? A gde su još nuklearni rat, ekološka katastrofa, zemljotresi, bolesti, saobraćajne nezgode, masakri, krv, narko mafija, puno krvi, poplave...Kvalitet više ne određuju visok tiraž i rejting, nego dezinformacije, loše vesti – dramatizacija i estetizacija istih!
Bombastični naslovi, šokiranje, „infodemija“, život „onlajn“ i uživo, uz fizičku distancu, manipulacija, ispiranje mozga, popularna kultura, veličanje gluposti i te kako značajno utiču na naše mentalno zdravlje. Prošetajte, pročitajte dobru knjigu, pogledajte zanimljiv film ili skoknite do pozorišta, ne verujte baš svemu što vam se servira, filtrirajte sadržaj, vratite se starim šaputanjima po kuloarima, ne budite žrtva fake news-a, možete nešto i da preskočite, jer kako kaže čuveni lingvista Noam Čomski: “Ako pretpostavite da nema nade, onda jamčite da neće biti nade. Ako pretpostavite da postoji instinkt prema slobodi, onda postoje prilike za promenu stvari.“
I da, obavezno pogledajte predstavu "Udarna vest". Ja sam medij. A medij je preporučuje.