Tokom školovanja, vredna Aleksandra Seka Miljanić imala je veliku želju da stekne radne navike, zaradi džeparac, pomogne roditeljima i biva samostalnija za život, pa tako donosi odluku da pomaže mami u frizerskom salonu, što je kasnije uticalo da joj rad nikad teško ne padne. Kada je završila studije, obavljala je čak dva posla: prepodne bi prodavala garderobu u lokalnom butiku, a potom bi dugim, izvajanim nogama trčala u frizerski salon i tako stajala po ceo dan na njima. Ali, Seka je još tada znala da se trud i rad uvek isplate i da će njenih pet minuta tek doći.
-Ništa mi nije padalo teško. Verovala sam da moram istrajati i da nije lepo da tražim novac od roditelja, kada sam već sposobna da zaradim, a oni su me uvek podržavali u mojim odlukama.
Kako si uopšte zakoračila u svet modelinga?
-Prilično kasno za moje godine, kada me je prijateljica Mirjana preporučila organizatoru “Incoming talent”, na čijem sam takmičenju ušla u uži izbor. Moj put fotoaparata, bliceva, hodanja pistom i snimanja krenuo je tada uzlaznom putanjom – dobila sam poziv da otputujem na Maltu, gde sam doživela veliki poslovni procvat i fenomenalno iskustvo koje ću uvek nositi u svom srcu. To je moj početak modelinga i moja karta za raj.
Kako ti se dogodila prekrasna Italija?
-Moj tadašnji agent, a prvenstveno prijateljica Aleksandra Kolarski me je otpratila na kasting u Milano, nakon čega sam dobila posao za Đan Franko Ferre, što je jedno ogromno i neopisivo iskustvo, ali ujedno i velika odgovornost. Ubrzo donosim odluku da napustim Srbiju i da me greje sunce italijanskog neba. Često bi mi govorili da sam sanjar, ali ja zaista živim svoje snove i dokaz sam da ih je moguće ostvariti – onda kada čvrsto želiš, imaš jasan cilj, malo sreće i mnogo rada iza sebe. I na sebi.
Kako je izgledao tvoj početak modelinga u Milanu, sigurno da nije bilo lako doći u nepoznatu zemlju i tek tako živeti svoj san?
-Naravno da nije bilo lako, ali ja sam veliki optimista i uvek nastojim da razmišljam pozitivno, noseći u sebi tu neku šašavu energiju i bezgraničnu veru u dobro! Kada se sada okrenem, prošla sam i te kako važnu životnu lekciju!
Tokom mnogobrojnih kampanja, imala si priliku da obiđeš ceo svet. Koja zemlja je za tebe najatraktivnija?
-Apsolutno ne mogu porediti nijednu zemlju jer svaka nosi svoj pečat, svoju kulturu, ljude, navike, običaje, jezik, pa iz svake gledam da ponesem nešto posebno i lepo, osim suvenira i fotografija. Putovanja su moje ogromno bogatstvo, stečeno iskustvo, čeličenje karaktera, samosnalažljivost, izgradnja vlastite ličnosti, punjenje dobrom energijom i bogatstvo novim ljudima od kojih su mnogi danas moji prijatelji. Ipak, izdvojila bih Indiju koja je tako magična i puna kontrasta; na jednoj strani gledate u veliko bogatstvo, a na drugoj siromaštvo, nema srednje klase. Čak mi se i osećanja mešaju, pa tako jedan dan osećam da pripadam tamo, a već narednog želim da sam na prvom avionu za povratak kući.Tu su svakako i Malta, Belorusija, Oman, Turska...U Omanu sam radila Nedelju venčanica i tamo sam zapazila sasvim drugi svet, luksuz na sve strane, sjaj, blještavilo...
Šta najviše voliš u Italiji, pošto tu i živiš?
-Obožavam italijansku kuhinju. Stil života je drugačiji od Srbije. Doručak čini brzinska kafa i kroasan, dok vreme ručka i večere svi striktno poštuju.
Šta ti najviše nedostaje i dolaziš li nekad u Srbiju?
-Porodica i prijatelji, kafa s drugaricama nakon posla. Posetim Srbiju često, koliko mi obaveze dozvoljavaju, uglavnom poslovno ali iskoristim priliku da vreme odvojim kvalitetno za najbliže.
Za koje si sve poznate brendove radila?
-Radila sam za Đan Franko Fere, Fontana Couture, Kelvin Klajna, La Core, Revlon, fotografisala sam se za prestižne magazine CQ Italija, Cosmopolitan Srbija, Cosmopolitan Hrvatska, Joy, Gloss Slovenija, Afi London, sarađivala sam sa našim poznatim i cenjenim umetnikom Igorom Stefanovićem i vrlo sam ponosna što je izložba tih radova bila na Kapri ostrvu, a slike na kojima sam prodate su čak na Beverli Hilsu! Jako volim svoj posao i nikad se ne žalim da mi je teško i naporno, jer zaista uživam u onome što radim.
Da li je baš uvek tako zanimljivo?
-Naravno da nije. Mnogo faktora zavisi od ekipe na setu, klijenata...Ne podrazumeva ovaj posao samo lepo lice, zgodno telo, staneš pred kamere, smeškaš se i glumiš. Biti model mnogo je više od poziranja. Jedna slika koju vidite na naslovnoj strani časopisa često oduzme i po nekoliko sati, ne baš u idiličnim uslovima. Zimska kolekcija se snima na letnjim temperaturama, ustaje se u cik zore, snimanja mogu trajati i do 18 sati, teška šminka može stajati ceo dan, na štiklama se provodi dosta vremena...
Koliko ćeš dugo moći da se baviš poslom koji godine ograničavaju?
-Trudim se da se bavim sportom, a ujedno radim i na nekim novim projektima koje želim da započnem kada završim manekensku karijeru. U najskorije vreme, čekaju me revije u toplijim krajevima i veoma se radujem odlasku u Katar!
Izdvoj nam jednu stvar koju ne podnosiš u tom svetu glamura i lepote?
-Ne volim fejk (lažne) ljude, kojih je sve više, nažalost.
IZVOR
