Kada oduvek znate čime želite da se bavite, onda s lakoćom savladate mukotrpno učenje, sedenje uz knjigu dok drugi izlaze i krčenje puta ka cilju koji ste zamislili, pa još uz oca koji je od svog imena izgradio pijetet, shvatate da „iver ne pada daleko od klade“ i da će jedinac Goran Galetić ponosno nositi svoje prezime!
Lokal patriota, Goran potiče iz stare novosadske porodice, ugledne i visokopoštovane. Završava gimnaziju „Svetozar Marković“ i bavi se uspešno košarkom, a zbog svoje visine smatra se potencijalnom nadom sporta! No, kako stvari stoje, mlađani Goran polazi stopama svog oca – najvećeg uzora - zbog čega se opredeljuje za studije medicine. Završava pre roka s najvećim ocenama, iako to ne voli isticati, a tadašnji dekan ga zadržava na poslu asistenta, zbog čega napušta košarku, iako danas ne žali tvrdeći da se na mestu specijaliste fizikalne medicine i rehabilitacije u potpunosti pronašao.
-Ocu je drago da ima naslednika. Kada negujete tradiciju, negujete kvalitet. Ovo sam želeo! Posao me ispunjava, mnogo sam učio prateći oca i njegov rad koji zavređuje sve pohvale, i veoma sam ponosan što sam odabrao da lečim ljude, otklanjam bolove, povrede, deformitete, naročito kada su najmlađi u pitanju.
· Pričaj nam o svom radu s decom.
-S decom je najlepše raditi, s roditeljima je teško! S jedne strane je divno biti okružen mališanima, njihovim iskrenim osmesima i čistom dušom, a s druge strane preda mnom je ogromna odgovornost. Prilikom pregleda deteta, moram biti i psiholog i pedagog, i lekar, stoga ulažem puno, puno ljubavi. Devet godina sam u Dečijoj bolnici i verujte da sve više nailazim na nerazumevanje roditelja. Apelujem ovom prilikom da pokažu više sapatništva ako smo prezakazani, ako su gužve, ako moraju ponekad čekati više no što su predvideli...
· Šta te nervira u tvom poslu?
-Upravo ovo što sam vam rekao – treba nam razumevanje roditelja. Gužve su neminovne, dugi redovi, takođe, nemojte opteretiti nas lekare baš za svaku sitnicu.
· Kako deca reaguju kada se pojaviš ti mlad, sa dva metra, u belom mantilu?
-Priznajem da reaguju sjajno! Nekako umem s njima. Već sam vam rekao da ulažem puno ljubavi, pa je možda trik u tome. Trudim se da ih zabavim, da im držim pažnju, da ih opustim pre pregleda, pa tek na kraju da im pomognem. Iako mlad, godine rada stoje iza mene, a nemojmo zaboraviti i očevo iskustvo kroz koje sam se kalio.
· Povrh toga, doktor nauka si, radiš kao asistent na Medicinskom fakultetu?
-Držim vežbe medicinarima iz Fizikalne medicine i rehabilitacije, i moram vam otkriti da su studenti zainteresovani za predmet i učenje, samo što me brine njihova velika želja da odu iz zemlje. Ispada da ih školujem da bismo ih izvezli za Nemačku. To je tužno.
· Vaša Poliklinika „Galetić“ radi „punom parom“, koliko stižeš i tu da delaš?
-Dobrom organizacijom sve postižem. Po nekoliko sati provedem na poliklinici, a ako bih vam rekao da i vikendom odlazim kada me moj pacijent zamoli, shvatili biste koliko želim da pomognem onom ko moju pomoć treba.
· Kakvi su Novosađani što se tiče zdravlja, pregleda i kontrole kod fizijatra, i kako da ublažimo tegobe od prekomernog sedenja pred računarom?
-Neki su disciplinovani, neki manje, neki prihvataju terapiju, neki ne, ali bitno je da se maksimalno posvetim kako bih otklonio problem. Moderan način života i dugotrajno sedenje snosi određene posledice. Čak 60% odraslih trpi bolove u vratu, a oko 80% u leđima. Preporuka je: praviti pauze, baviti se fizičkom aktivnošću, menjati često položaj prilikom sedenja...
· Kao radoholik, koliko ti vremena preostaje da se posvetiš sebi?
-I to malo što imam slobodnog vremena, trudim se da ga provedem kvalitetno, sa suprugom Jelenom najviše, obožavamo da obilazimo egzotične destinacije. Često putujem na usavršavanja iz oblasti rehabilitacije pa i te trenutke iskoristim za opuštanje.
· Kakav si ti to lala s dva metra visine?
-To me svi pitaju! Pravi sam Vojvođanin! Iako ne rastežem dok pričam, iako izgledom odskačem, iako ne živim baš natenane i lagano, Novosađanin sam pravi!
· Nemoguće je ne pitati te za tvoj specifičan stajling?
-I to sam pokupio od oca koji je svetski gospodin! Od njega sam naučio kako biti stilizovan. Imam svog ličnog krojača, jer nisam konfekcijski tip, koji mi stvara sve po meri. Poigravam se modom.
· Smatraš li se uspešnim?
-Tek sam na početku. Za svoje godine zasigurno da se mogu smatrati uspešnim, ali imam ja još puno toga da pružim!
· Kako se boriš s predrasudama?
-Ranije mi je bilo teško jer su ljudi smatrali da sam „tatin sin“ i da sve dobijam na njegovo izgrađeno ime, a niko se ne pita jesam li sve to opravdao. Dostojansto ne boli. Uglavnom pričaju oni koji me ne poznaju. Nisam krenuo stranputicom, što je najbolji pokazatelj da imam pokriće za to što me ljudi tumače na pogrešan način. Predrasude me uvek prate, pomiren sam s tim. A i volim kad ih razuverim. Na kraju su oni ti koji ostaju zatečeni i prijatno iznenađeni.
· Koliko generalno vodimo računa o zdravlju?
-Zahvaljujući vama medijima, u poslednje vreme je mnogo bolja situacija. Nažalost, voleo bih kada bi se svi više bavili fizičkom aktivnošću. Izgovor je uvek isti – manjak vremena. Glupost! Evo i ja šetam, koristim stepenice umesto lifta, sitnicama nadomestim to „nemanje vremena“. S druge strane, imamo one koji preteraju s treninzima pa opterete koštani sistem, hrskavicu, tako da je umerenost u svemu zapravo najbolje rešenje!
· Da li bi to bila krajnja poruka za čitaoce?
-Naravno - bavite se fizičkom aktivnošću, makar to podrazumevalo i pešačenje pola sata svakodnevno, ne podižite velike terete, obratite pažnju na ležaj na kojem spavate i ispravite leđa – poručuje mladi, no vrlo uspešni Goran Galetić; zli jezici bi rekli „tatin sin“, a mi bismo rekli- neko ko će svrgnuti oca - najpoznatijeg stručnjaka u oblasti sportske medicine, s trona! I to rapidno!
