Na pomen imena Laslo Ferenci malo ko u srpskoj Atini zna o kome je reč. Nije popularan pevač, iako izvanredno peva, nije glumac, iako vlada scenom od malih nogu, a nije ni starletan pa da privlači pažnju omladine. On je samo jedan u moru novosadskih frizera, ali dovoljno interesantan da vas natera da pročitate priču o ovom samoukom i pretalentovanom mladiću.
Kako su se makaze našle u tvojim rukama?
-Za sve je kriva mama koju sam farbao i šišao kao klinac! Na njen nagovor upisujem školu a potom odlazim na doškolovavanje u Budimpeštu. Ušao sam u kreativni tim „Loreala“ i tamo ostao godinama, usavršavajući se. Imao sam divnu platu, odličan posao u struci, neverovatnu pomoć sestre kozmetičarke, držao sam seminare, radio velike revije, Fashion Weekove, ali falila mi je moja zemlja, porodica, osećao sam da sve to mogu da prenesem u svoj grad, a nakon pet godina napornog rada poželeo sam nove izazove. Po povratku u Srbiju započinjem rad u renomiranom „King of Hair“ salonu i tu ostajem do dana današnjeg. Nikad se nisam pokajao jer je atmosfera takva da salon osećam kao da je deo mene!
Neizmerna ljubav prema plesu i talenat za igru su te vodili kroz ceo život?
-Ples je došao mnogo pre. Njega sam upisao na nagovor pomenute sestre koja je pohađala latino ritmove u klubu „Arena“. Đuskajući sa strane, prateći je na treninge, bio sam zapaženi „zvrk“ sa osećajem za ritam i muziku, te sam veoma brzo počeo da se takmičim. U međuvremenu sam dobio divnu partnerku, koja se oprobala u muzičkim vodama- Slađanu Ivanišević. S njom sam plesao skoro sedam godina, iako sam bio mlađan, mogu priznati da je to bio jedan od lepših perioda u mom životu. Nismo imali prilike mnogo da putujemo zbog situacije u našoj zemlji, ali smo osvajali medalje, gostovali, nastupali na raznoraznim festivalima i sad ponosno nosim titulu višestrukog državnog prvaka u standardnim plesovima. Čak sam snimio spot uz Slađinu pesmu, tako da smo spojili lepo i korisno. Mnogo odricanja, skupa odela, neverovatna ulaganja a nikakva zarada naterali su me da se povučem a blještavilo koje scena nosi zamenim frizerskim poslom.
Ubrzo na red došlo je šminkanje i, atipično za muškarca, ukrašavanje ženskih ruku?
-Šminkanje sam takođe naučio u Budimpešti i mogu priznati da prosto uživam dok ulepšavam žene. Mnoge od njih dođu u naš salon nezadovoljne, depresivne, ostavljene, razočarane a ja se maksimalno trudim da izađu lepe i da ih koliko-toliko učinim vedrim, makar na tren. Nokte sam naučio da radim nemo posmatrajući svoje kolege, a onda sam otkrio nove tehnike i mislim da sam odličan, bar po osmesima zadovoljnih mušterija zaključujem.
Kada prođem pored salona u kom radiš, najveću pažnju privlače orhideje. Neretko vas žene pitaju ko ih gaji a malo ko zna da se iza cele priče opet kriješ ti.
-Ljubav prema cveću datira odavno, mi u kući imamo toliko cveća pa komšije misle kako se bavimo holtikulturom! Interesantno je da mi kaktus ne uspeva, ali zato orhideje, e to je već druga priča. Nemam tajni recept, iako mi niko ne veruje, ali stava sam kad nešto voliš i kad se posvetiš tome, tu nema promašaja.
Ljubav prema cveću, ljubav prema psima, stiče se utisak kako ti ne možeš biti loš čovek?!
-Koliko psi mogu biti odani, za razliku od ljudi, naučio sam od svog kolege i cimera Deme koji je do skoro imao svoju odgajivačnicu velikih šnaucera. Pomagao sam mu, vodio ih na izložbe, takmičenja, osvojili smo bezbroj nagrada, a ta ljubav koju vam uzvrate kada se vratite kući umorni s posla, ne može da se meri ni sa čim.
U slobodno vreme kuvaš?
-Da, ali ja sam ti kuvar sa lap-topom. Stavim ispred sebe „mašinu“, izguglam i mogu da ti skuvam šta god poželiš, od pita do komplikovanijih jela, pariram i najboljim domaćicama! Prijateljima često spremam raznorazne špecije, a njihovi prazni tanjiri samo mi potvrđuju da imam još jedan talenta koji nije za baciti.
Redovno praviš frizure sa svojim „Unitech“ timom na Serbia Fashion Week-u, a ove godine su te angažovali i kao manekena?
-Radim frizuru i šminku, sredim po dvadeset devojaka za jednu veče. U početku je bilo haotično, konfuzno, naporno, ali sada smo super tim i odlično funkcionišemo. Samo sam iskoristio svoje dugogodišnje iskustvo na sceni i to primenio kao maneken. Vama koji gledate reviju sa strane deluje kao jednostavno prošetati se i ćutati, ali zapravo niste ni svesni koliko tu ima rada. Moraš biti fokusiran da ti facijalna ekspresija ostane sve vreme nepomična, ne smeš da gledaš u pod, niti sa strane, ne sme ništa da ti odvuče pažnju, imaš čitavu koreografiju. Mnogo je složeno, to nije obična šetnja, čak i hod mora biti usklađen sa muzikom.
Kakav je osećaj imati svoj minut na modnoj pisti?
-Isključiš se i nema osećaja. Razmišljaš samo da se publika koncentriše na odelo koje prezentuješ a ne na tebe. Ti ne smeš da privlačiš pažnju jer je akcenat na kreaciji.
Pored svih nabrojanih talenata, možemo li te videti i kao dizajnera?
-Vrlo moguće. Šijem povremeno za svoje prijatelje, a zanimljivo je da sam se s mašinom upoznao putem kanala „you tube“. Sada kreiram suknje a skoro sam najboljoj drugarici sašio kupaći. Jeste komplikovano ali ja to stvarno volim i kažu mi da imam odličan njuh za modu! Kada vam to saopšte ljudi koji su eminentni modni kreatori, onda to nije mala stvar. Već su me pitali na SFW-u zašto se ne prijavim s nekom svojom revijom, a ja sam se samo smeškao. Imponuje mi.
Da nismo zaboravili pomenuti još nešto što te privlači?
-Fotografija. Ne volim toliko da „škljocam“ koliko da obrađujem samu fotku. Umem satima da se zadubim dok je ne obradim kako valja. Naučio sam „fotošop“, edukujem se sam pa mi treba malo više vremena, ali što naumim – to i ostvarim!
Kako se boriš s predrasudama da su frizeri i uopšte umetnici po pravilu pripadnici gej populacije?
-U početku mi je smetalo. Kao klincu najviše. Jedno vreme čak nisam ni želeo da se bavim frizerskim poslom, upravo zbog toga ko će šta reći. Ali ja od svog dara ne mogu i ne želim da pobegnem. Ako iko tako plitko razmišlja ograničavajući se, onda to već nije moj problem. Kao što nije svaka manekenka glupa, kao što nije svaka plavuša sponzoruša, tako i ja, unatoč mom primarnom poslu, i te kako volim da uživam u ženskom društvu. Štaviše, slobodan sam pa se nadam nakon ovog intervjua da će predrasude o meni brzo da se izbrišu i da ću naći svoju lepšu polovinu.
Ovaj zanimljivi sagovornik napustio me je vrlo brzo jer je morao da se vrati u teretanu a potom i na zakazano ulepšavanje jedne mlade, koje su mu česte mušterije.
Ko zna, možda je otišao da otkrije još neki talenat koji „čuči“ u njemu.
Autor: Nikea Vučetić, NShronika.rs
IZVOR
