Mlađani Miran posmatra starijeg brata kako igra odbojku, dok sam trenira fudbal i karate, pa iz dvorišta kuće, u kojem mu brat pokazuje čari ovog sporta, ipak odlazi na treninge odbojke i svima dokazuje kako je bolji od ostale dece. I tako kreće njegov životni poziv. Ubrzo prelazi u „Spartak“ u drugi tim, a sa samo 15 godina biva prebačen u prvi, što predstavlja više nego značajan uspeh.
Tada postaje „glavni“ u školi, iako tinejdž period pamti po brojnim obavezama, s obzirom na to da paralelno završava i nižu muzičku školu. Premda mu je bilo teško uklopiti sve zadatke, Miran uspeva da postigne rezultate na svim poljima, uz beskrajnu roditeljsku potporu, na čemu je neizmerno prezahvalan. Odricanja je uvek bilo, kao što su druženja s prijateljima, žurke, ostajanja do kasno, ali danas se ne kaje. Sada sve može da nadoknadi.
Sanjao je obećanu Ameriku, no život je Miranu povukao drugačije konce - dobija iznenadni poziv za dolazak u odbojkaški klub Vojvodina, i na poziciji primača već petu je sezonu. Kaže da je dolaskom imao strah i tremu, jer igrati za ovakvu veličinu od kluba ne predstavlja malu stvar. Prezadovoljan uslovima, tu ostaje. Na obostrano zadovoljstvo.
-Želeo sam da budem šampion s Vojvodinom i da osvajam trofeje. Nemam više san o Americi. S mojim dolaskom, uzeli smo titulu šampiona Srbije, nakon devet godina, i igrali smo finale kupa, što je najznačajnije.
Zanimalo nas je kakvu saradnju ima sa saigračima, na šta Kujundžić odgovara:
-Vojvodinu krasi zajedništvo, dobar odnos, kako na treningu, tako i na utakmicama, jer naša snaga, volja, jačina, družba vide se i na terenu. Slobodnog vremena imam malo, ali trudim se da ga provedem kvalitetno, sa devojkom, koja je isto odbojkašica, ili sa drugarima iz kluba. Treniramo dva puta dnevno i zaista možemo da se pohvalimo da smo disciplinovani i radni.
Na pitanje da li je fatalnu Beograđanku osvojio svirajući joj gitaru, Miran tvrdi da jeste.
-Moj brat je isto išao u muzičku školu, svirajući fagot, pa sam i sam poželeo da krenem istim putem. Opet, uz divne roditelje, zavoleo sam gitaru i završio nižu muzičku školu. Često na proslavama zapevam, zasviram domaću zabavnu muziku i atmosfera bude za pamćenje!
Kada smo ga upitali da li se oseća uspešnim, mlađani Miran stidljivo je objasnio da uspeh tek dolazi, mada kada pogleda iza sebe – svestan je koliko je doprineo klubu, iako smatra da ima još puno rada kako bi se ostvario u karijeri. Od uzornih igrača izdvaja Ivana Miljkovića, koji mu je idol od detinjstva, a u budućnosti bi voleo da se bavi privatnim biznisom i i da će tek kročiti naporno odbojkaški put. Kada smo ga pitali da nam izdvoji nešto što ga nervira u sportu, kroz osmeh ističe svoju lenjost, odnosno taj momenat dok se ne natera da krene na trening, ali kada dođe i „razdrma“ se na istom - mogao bi da osvoji svet!
Neminovno je usledilo pitanje, pošto dolazi iz Subotice, šta ga najviše privlači u Novom Sadu.
-To je grad najbolji za život! Nije prevelik, nije mali, i sve imaš na dohvat ruke. Miran je, prelep, ima reku. Omiljena mesta na kojima me možete sresti su „Brauhaus“, lokal s najkvalitetnijim domaćim pivom, Štrand leti, naročito kada moja devojka igra odbojku na pesku, i Petrovaradinska tvrđava.
