Kada je bila mala, želela je da postane učiteljica, profesor ili nešto slično što podrazumeva učenje i rad s decom. Šteta bi to bila. Nikada ne bismo uživali uz preslatko lice, harizmatičnu energiju, pozitivan stav i odličnu muziku po čemu je Nataša Ilić danas prepoznatljiva, i čiji autorski i voditeljski rad Novosađani s radošću prate već decenijama.
Da li bi nanovo istim putem?
-Raditi posao koji voliš i od toga živiš - nema veće sreće! Uzleta i padova ima, nije uvek sjajno i bajno, premda je uzlet malo zvezdaniji a pad malo bolniji. Posrneš, ustaneš, obrišeš elegantno prašinu s kaputa i „furaš“ dalje. Najvažnije, uočiš grešku i naučiš lekciju.
Vodila je kvizove, muzičke emisije, nedeljna popodneva, ugostivši mnoga zvučna imena estrade pa nas je zanimalo koga nije, a imala je želju.
-Sva priznata i cenjena imena u svetu muzike sam upoznala i sa njima radila. Volela bih da napravim specijale sa Balaševićem, Bregom, Brenom, Bajagom, Lošom, Čolom...
U proteklih nekoliko sezona je publici iznedrila specijale sa čuvenom Kaliopi, čija je gledanost oborila sve rekorde, a naročito ističe legendu tamburaške note Zvonka Bogdana sa kojim je uradila vanvremenske emisije „Neka pesma kaže“ u matičnoj kući RTV-a.
Nervira li vas kada vidite, nakon dugogodišnjeg staža, da se voditeljkama nazivaju tzv.tračare koje su se kalile po rijaliti programima i da se novinarstvo svelo na puku tabloidnost?
Gledam mlade ljude, ima tu i tamo kvalitetnog materijala. Nekada su se pravile ozbiljne selekcije, audicije...Nisu deca kriva, kao roditelj i kao urednik, tvrdim. Krivi su oni koji su ih pustili.
Da li vam je lakši TV format ili rad na radiju?
-Oba medija su fascinantna. Moj početak bio je na televiziji, ali kada su mi prijatelji rekli da sam piskava i vojvođanski rastegnuta u izgovoru, počela sam da radim na RADIO NS sa željom da to šlifujem. Zahvaljujući Jovanu Jovanoviću, mom tadašnjem uredniku, radili smo „Folk ordinaciju“, noćni program, kada sam sredila glas i dikciju. Radio je super jer ne brineš o estetskim detaljima već da vibracijom glasa ispoljiš emociju.
Kakvog ste iskustva sa živim emisijama, pamtite li nešto baš upečatljivo?
-Svoju prvu emisiju „Muzička kutija“ sam vodila na TV NS PLUS i doživela čari pucanja reflektora i raznih iznenadnih okolnosti, a ti se ponašaša kao da se ništa desilo nije. Za mene je gledalac svetinja. Pamtim kada je cela scenografija pala iza mene na festivalu na Zlatiboru u sred živog programa, prosili su me u etru, nestajalo je struje, gost je udario drugog gosta ili ga opsovao...
Otvoreno ste govorili o svojim borbama sa ne baš lepim životnim periodom iza vas. Koliko je tada značilo to što ste javna ličnost i što možete svoju brigu podeliti javno.
-Lični cilj mi je bio da poručim svima koji imaju problem da dignu glavu, da ponavljaju sebi koliko vole život, zdravlje, da ne treba nikad da odustanu, da treba da se raduju svakom novom danu, baš kao i ja! Apelovala sam na prevenciju! Sve što možemo da kontrolišemo – moramo! Ako ne zarad sebe, makar zbog ljudi koji nas vole.
Za one koji su vas pratili od početaka, zar ne mislite da je vreme da im podarite knjigu?
-Postavili ste mi krucijalno pitanje. Baš o tome razmišljam mesecima unazad. Pero mi vazda ide od ruke. Međutim, kada su krenuli pre deceniju i više da pišu ljudi od imena, popularnosti, autoriteta, ja reko’: „Pogrešan trenutak!“ jer nisam trend majstor. No, to traje predugo i mislim se čemu čekanje. Očekujte, dakle, zanimljivo štivo!
Kako ostati nasmejan kad ne ide sve po loju?
-Amplituda koja prati život poznatih i javnih je malo krivudavija, brža i bolnija. Sve to prati psiha koja može, a ne mora, da ostane u normali. Tako sam počela da vežbam jogu i meditaciju. Bitno je da gledalac ne spozna tvoju muku, niti to treba da ga zanima. Tu smo da zabavimo i rasteramo ružne emocije.
Šta najviše volite u Novom Sadu?
-Novi Sad je moj rodni grad i volim ga svim srcem. Kultna mesta su mi Petrovaradinska tvrđava, novosadski kej i šetnje uz Dunav u predvečerje.
Koje novine preferirate?
-Pre knjigu nego novine. Klasicima se uvek vraćam. Trenutno je to Perl Bak. Kada otvorim portale, sijaset naslova budi u meni negativnu emociju, što ne želim. Zato se okrećem lepim, pozitivnim, modnim i zabavnim sadržajima.
Da li je bolje raditi sam ili u timu, s obzirom na to da ste radili sa Višeslavom Petkovićem, Sašom Filipovićem, pokojnim Đošom, Tihomirom Tepićem...
-Individualac sam u poslu, mada je lakše u dvoje. A opet, volim da sama sve pripremim, uredim i „odvozam“. Istinska dilema.
