Nenada Pagonisa Novosađani znaju kao vrsnog kik-boksera, izuzetnog muzičara, velikog humanitarca, divnog oca i naočitog momka, koji sa svojih 195cm visine, crnokos, grčkog porekla, pleni gde god da se pojavi.
Ali, naša ekipa upoznala je Pagonisa u sasvim drugačijem svetlu.
Komunicirali smo o istoriji, uvidevši da je veoma dobar poznavalac grčke kulture, a razmenili smo i po koju o organskim proizvodima čijom se proizvodnjom bavi na svojoj zemlji nadomak Novog Sada. Sa njim možete jednako satima razglabati o porodici i njenim vrednostima, očuvanju tradicije i vaspitavanju deteta u ne tako savremenim uslovima – uz kompjutere.
I ne samo pričati. Od Nenada možete mnogo naučiti – o tome zašto treba biti human, zašto se ne treba profesionalno baviti sportom i zašto treba svakodnevno raditi na sebi.
Desetostruki prvak sveta je, ima preko 150 mečeva, ali na one koji žele da se bave profesionalno ne gleda više blagonaklono.
Shvatio sam da smo mi samo sredstvo za manipulaciju ljudima. U starom Rimu Cezar je organizovao borbe onima koji kliču žedni krvi; tako ti je i u sportu. Svoje telo zloupotrebljavam u ringu da bi tamo neki zadrigao Amerikanac, sa flašom piva u ruci, uživao. Ili kada lokalni istetoviran tabadžija dođe da se bije i misli da je uspešnost ovog sporta u tome.
Zašto si se povukao; nema te u medijima, na javnim skupovima, po kafanama ne zalaziš?
Nisam izašao šest godina, osim što posetim Exit. Neko ludo vreme je došlo. Ja najbolje znam kako je nemati, jer sam bio socijalno ugrožen slučaj. Nisam imao za elementarne stvari, pa sam se sam izborio radom, sa svojom porodicom, bez oca, koji nas je napustio preminuvši. Smeta mi što danas ljudi samo ističu materijalne stvari, što nemaju trunku empatije u sebi i što većina onih koji sede po ovim lokalima, sede iz puke koristi. U dodiru sam s prirodom, manje s ljudima.
U potpunosti ste posvećeni porodičnom životu.
Uz podršku supruge Maje i sa decom – Tesom, koja ima šest godina, i Dimitrisom, koji uskoro puni dve, uživam u čarima koje porodica nosi. Vozimo bajseve, imamo nekoliko mačaka, pasa, čak i konja smo kupili, izbegavamo gradsku vrevu. Moja Desa je po ceo dan prljava, bosa, čak i gmizavce hvata golom rukom. Puštamo im klasičnu muziku, hrane se zdravo, borave u prirodi, svaki trenutak provodimo zajedno i što je najbitnije – kvalitetno.
Šta bi im rekao kada bi poželeli sutra da pođu tvojim stopama profesionalnog sportiste?
Zabranio bih im! Mogu rekreativno da treniraju, ali nikada profesionalno, i u tome je saglasna supruga Maja koja je stub porodice.
Da li još uvek sviraš gitaru?
Sve sam prepustio Maji. Ima fenomenalan glas, upravo sam završio novu pesmu, radio sam muziku i tekst, ona je otpevala pa pozivam vaše čitaoce čuju kako moja žena odlično zvuči, zaseniće i Ivanu Peters! (smeh)
Iz kuće u Veterniku, u kojoj su stvorili svoj mikrosvet, u kojoj se sluša rok muzika i u kojoj trče musava deca po dvorištu, Pagonis tri puta nedeljno odlazi u sportski klub u njegovom vlasništvu i pokušava da kod omladine otvori vidike ka sportu i školi, prisećajući se koliko puta je samo pomogao deci da ne ogreznu u užasan svet droge i kriminala.
Odazivaš se na humanitarne akcije, svoj pojas profesionalnog prvaka sveta prodao si za lečenje male Nađe Novaković, učestvovao si u emisijij TLZP koja je takođe humanitarnog karaktera...
Kroz život, shvatiš da su sve titule i nagrade, sve što sam osvojio i uradio, toliko beznačajne kada upoznaš makar jedno bolesno dete. Ne želim da se vezujem za pojaseve, držim ih prašnjave u fioci. Uvek ćemo se supruga i ja odazivati humanitarnim akcijama, naročito kada su deca u pitanju.
Nenad ne zna da li će nastaviti karijeru profesionalnog sportiste, ali u jedno je siguran – da je porodica glavni pokretač i motivator na putu pronalaženje sebe, i da je svaki trenutak dragocen ako ima sa kim da se podeli.
