Aleksandra Saša Simović od rođenja je bila posebno dete - rođena pre vremena, u osmom mesecu majčine trudnoće i sa dijagnozom rascepa kičmenog stuba.
Ipak, uz ogromnu podršku i neizmernu ljubav porodice, ali i sopstvenu snagu i želju da živi onako kako želi, uspeva da, ono što bi drugi smatrali manom, pretoči u svoju sudbinu – odrasta u hrabru devojku koja ume da se bori sa životnim nedaćama. Sebi ne dopušta da klone.
Radoznala, optimista, borac od malih nogu, ova kolumnistkinja svakodnevno slavi život, opipavajući mu puls kroz svoje vesele tekstove na blogu „Sunčana strana života“. I ne samo to. Bavi se humanitarnim radom, PR menadžerisanjem, pisanjem, deli recepte za štitnu žlezdu, vodi nas kroz slova na razna putovanja, otkrivajući nam selo u Švajcarskoj, ostrvo u Grčkoj i druga mistična mesta, ali najviše nas ova pozitivna devojka uči kako da život posmatramo kroz ružičaste naočare.
- Uvek sam verovala da je sve dobro i da će sve tek biti bolje! Svoje operacije shvatala sam kao jedan biznis dogovor koji sam sklopila sa svojim lekarom. Tada sam naučila važnu životnu lekciju – da sve prođe i da ljubav zaista pokreće sve(t). Kad vam zagusti, pitajte sebe šta je najgore što može da se dogodi, da li ste možda već „preživeli“ takvu ili sličnu situaciju. Svedoci smo da mnogi ljudi danas uspevaju da se izleče od kancera, što pokazuje koliko je vera moćna stvar i koliko sami sebi možemo pomoći, ali isto tako i odmoći - kaže Saša s vidnim optimizmom.
Svojih trinaest operacija, svoje ožiljke, nosi kao medalje koje je osvojila na Olimpijskim igrama života. Iako nekad nije mogla ni da ih pogleda, ni da se okrene ka ogledalu, dok joj je nošenje bikinija bilo misaona imenica, danas prihvata sebe i voli svoje telo. Na svom dugom putu borbe, naučila je da prihvati čuđenja zbog njene različitosti i poglede stranaca na ulici, koji bi znatiželjno posmatrali kako ona to hoda ili zašto je niska.
Ipak, ova dovitljiva devojka osvaja svojim šarmom, ljubaznošću, osmehom i vedrinom koja izbija iz nje i koja se ne može odglumiti. Na pitanje da li danas često nosimo maske, pogotovo na društvenim mrežama na kojima je aktivna, Saša kaže da se ljudi prikazuju onakvima kakve žele da ih vidimo.
- Koristeći aplikacije kojima smanjujemo nos, produžavamo noge, peglamo lice, zapravo bežimo od najvećeg dara koji smo dobili rođenjem – autentičnost. Gušimo svoju posebnost - ističe Aleksandra.
Svoje operacije shvatala sam kao jedan biznis dogovor koji sam sklopila sa svojim lekarom. Tada sam naučila važnu životnu lekciju – da sve prođe i da ljubav zaista pokreće sve(t)... Sebe svaki dan podsetim da sam dobila još jedan dan života na dar, dok neko danas nije bio te sreće.
Ovo ljupko stvorenje bilo je deo tima porodice Divac, kao Vladov lični asistent, o kome ima samo reči hvale. Supruga košarkaša, Snežana, umela je da pruža podršku Saši, govoreći joj: „Možeš ti to, samo napred!“. Priseća se s velikim osmehom kako joj je jedan od zadataka podrazumevao da bude domaćin Vladovim prijateljima iz NBA lige koji su visoki oko dva metra, dok ona ima samo 150 cm, pa je to delovalo prilično zabavno. Ono što joj miluje srce jeste činjenica da postoje ljudi koji, i pored novca, slave, uspeha, imidža, karijere, nisu izgubili radost, ostavši skromni i dobronamerni.
Ovo veselo čeljade upitali smo šta je motiviše, ko joj oduzima energiju i kako se odbraniti od emocionalnih vampira, ali i kako zavoleti svoj život.
- Nemam recept, osim da život volimo kad nam ljubav ispunjava srce, a ne strah. Sebe svaki dan podsetim da sam dobila još jedan dan života na dar, dok neko danas nije bio te sreće. Mislimo da se sve podrazumeva, ali nije tako. Slomi me kada vidim stare, nemoćne, bolesne... Crpe me oni koji samo kukaju, bez pokušaja da išta promene. Od takvih bežim sprintom. Baveći se humanitarnim radom s decom, na koju sam preosetljiva, prisetim se onog perioda kada sam ja kao mala ležala po bolnicama, ali kada ugledam njihove osmehe – vrate mi snagu - kaže Saša Simović.
Aleksandru smo upitali da za čitaoce odabere neko mesto na kojem možemo pronaći mir i tišinu, a da nije popularna turistička atrakcija. Ona nam je otkrila da se rado vraća Cirihu, Beču i Parizu, ali i u vikendicu u selu Bresnica. No, ipak, ako nismo srećni u svoja četiri zida sa samim sobom, tvrdi naša sagovornica, teško da ćemo osetiti sreću i na Havajima.
Saša nam još jednom daje potvrdu da stvarno živi na sunčanoj strani života. Jer, da nije tako, danas bi sedela u Kraljevu krijući se od svih i bila bi kivna na svoj život.
- Odlučila sam da živim, putujem, pišem, razgovaram s ljudima, prenosim svoju životnu priču. I kada mi oblaci sakriju sunce, strpim se i sačekam da oluja prođe - kaže inspiritaivna mlada dama Aleksandra Saša Simović.
