Svakog vikenda, ako malo poranite, sa javnog servisa Srbije smeše vam se Ana Babić i Slobodan Šarenac, u relativno novom izdanju čuvene „Šarenice“, poznate po brojnim gostima, u kojoj se igra, peva, kuva, promovišu zanati i tradicionalne vrednosti.
Ovaj sportski komentator, koji nas je vešto izveštavao s mnogih košarkaških utakmica, kao i sa Olimpijskih igara, bivši je košarkaš, ali odlično se snalazi i u voditeljskim vodama.
S obzirom na to da se na Trećem kanalu pojavio sa samo 22 godine, davne 1990, nameće se pitanje kako opstati. U društvu u kojem nam se svakodnevno serviraju ličnosti bez morala, karaktera, obično na margini, instant zvezde čiji je staž kratkog daha, čija slava, prema vidovitom proračunu Endija Vorhola, traje 15 minuta, Šarenac kaže da je televizijski bio zelen kao „gušter“ u vojsci, te da je Treći kanal bio nešto nekonvencionalno, novo, kreativno i potpuno drugačije. Da je bio mlad i „lud“, a da su svi bili su kao jedna velika porodica i nisu lako odlazili kućama kada nisu morali da rade, tako da je većini tada hobi postao posao i drugi dom. Slobodan tvrdi da se nije ničeg plašio, a opstao je uz samo jedan recept sa četiri sastojka - budite ono što jeste, ne glumite mnogo, radite najbolje što možete i dajte celog sebe, a publika će to prepoznati i nagraditi poverenjem.
Njegov dugogodišnji rad obiluje raznoraznim anegdotama, od kojih najviše pamti kada su se kolege izgubile u metrou, kašnjenja letova, spavanja u drugim gradovima, zaboravljanje mikrofona, kartice za snimanja... Na pitanje da li je košarku lakše igrati ili komentarisati, naš sagovornik objašnjava da je mnogo lakše igrati, jer komentarisanje zahteva koncentraciju, dok kreacija, inteligencija i duhovitost tada najviše dolaze do izražaja.
S obzirom na to da je srčano i plahovito prenosio utakmice, zanimalo nas je koliko ga živaca košta jedan prenos i kako uopšte ostati objektivan u tim momentima.
Niko nije objektivan, to je veoma zahtevan posao, a kidanje živaca opraštam sportistima nakon pobede koje donesu našoj zemlji, našalio se Šarenac.
Interesovalo nas je, kao laike, da li smo mi stvarno zemlja košarke.
Jesmo! I s punim pravom možemo da rabimo taj naziv. Na poslednjim Olimpijskim igrama imali smo na podijumu i mušku i žensku reprezentaciju sa srebrom i bronzom oko vrata. To je dokaz na vaše pitanje. Ipak, ne sme biti opuštanja, a opustili smo se, kako bismo i dalje mogli da zadržimo tu titulu. S trona se lako padne, a teško vraća nazad, konstatuje Šarenac.
A šta pitati jednog čuvenog komentatora, osim ume li da komentariše fudbal.
Umem, ali ne želim. Ne mogu da radim utakmicu gde za 90 minuta ostane rezultat 0:0. Više mi odgovara brži sled dešavanja, kada se u svakoj sekundi na terenu događa nešto interesantno, iskren je Slobodan koji je mirnu luku našao uz suprugu, gle čuda, jednu od najboljiih košarkašica svih vremena, Anđeliju Arbutinu, sa kojom ima dve ćerke, Ninu i Lanu, pa smo ga zamolili da jednom rečenicom „natera“ današnju decu da se okanu pametnih telefona, te da se okrenu trčanju za loptom, makar i košarkaškom.
Nema tog čarobnog štapića. Ta „bolest“ sadašnjice je raširena svuda po svetu. Kontraproduktivno je terati decu na silu, treba ih delima podsticati, i naći meru i granicu za sve, tvrdi Šarenac.
U novom izazovu kolažnog tipa, „Šarenica“,kaže da „pliva“ lagano, uzvodno, pa svako malo lupi glavom o neki kamen. Ipak, gledaoci daju ocenu, a ona za sada nije loša. Na pitanje koga nikada nećemo videti u emisiji, Slobodan kaže da kompletna ekipa učestvuje u odabiru gostiju, kao i da završnu reč daje urednica Aneta Ivanović, ali da ipak nećemo gledati one koji nisu svojim ponašanjem i (ne) radom zaslužili da se nađu ispred njihovih kamera. On ističe da rijaliti zajednice diktiraju novi model ponašanja, skandalozan, doduše, pa da nepozivanjem tih ljudi ipak možemo nešto učiniti – ne dati im medijski prostor!
Nemoguće je da prosečan gledalac ne napravi poređenje sa prethodnim voditeljem, Žikom Nikolićem, sa čim Slobodan nije saglasan, objašnjavajući da je Žika taj koji je napravio brend kroz trinaestogodišnji rad, ali i da je emisija od njega napravila voditelja kojeg gledaju milioni. Smatra, ipak, da su Ana i on mlađi, da ovo rade tek pet meseci, da imaju i staru publiku, ali i neke novije gledaoce koji su uz njih redovno. Karavanom kroz Srbiju, snimajući emisije, upoznaju različite delove naše zemlje, kulturu, običaje, ljude, i veruje da nigde nije naišao na loše domaćine, ali ako bi morao da izdvoji gde mu je bilo najlepše, onda bi se opredelio za emisiju iz manastira Mileševa.
Mogli bismo još dugo divaniti s čovekom koji je pričljiv, pun utisaka sa putešestvija po svojoj zemlji, pun reči hvale za svoju koleginicu Anu, s divnim sećanjima na razne utakmice, ali završićemo s pitanjem po čemu će ostati prepoznatljiv, osim po svom specifičnom, dubokom glasu.
Nažalost, ostaću upamćen po biserima i glupostima izrečenim tokom prenosa. Nadam se da će me upamtiti i po uspešnim i zanimljivim komentarima. Ako se osvajaju medalje, i komentatori su najbolji na svetu. Ako dođe do neuspeha, komentatori su prvi na udaru, zaključuje Slobodan Šarenac, koji se s nama druži subotom i nedeljom u prepodnevnim časovima na prvom kanalu Radio- televizije Srbije.
IZVOR
