U Americi sam se ugojila 10kg, u Italiji 6, a u Švajcarskoj pet, što dalje implicira da NE treba putovati, škodi zdravlju i dovodi do prekomerne kilaže. Još ti treba da vidiš uređenost zemlje Švajcarske, na primer, vazda stres doživiš.
Izeš ti ove lepe puteve na kojima ne možeš ni kamen iz bubrega da izbaciš; naši putevi makar su lekoviti.
I izeš ti ovu zemlju u kojoj se tako puno radi, pa naša omladina rađe voli da sedi po kafićima uz kafu i čašu vode, da se druži, izlazi po prestoničkim splavovima, jer mi smo druželjubiv narod, pre svega.
A izem ti i ove lepote na Ciriškom jezeru, sve nešto čisto, uređeno, sterilno, na svom mestu, nekako deluje dosadno i monotono; ja se u mom Dunavu kupam zajedno s kravama, bez diskriminacije! Često plutaju i fekalije pored mene, ali promenim smer plivanja, zažmurim i nastavim uživanje u letu.
Dok sam trčala u Švajcarskoj, u malom mestu nedaleko od Ciriha, ljudi su mi se javljali, kulturno me pozdravljajući; pa ja da sam htela da budem poznata, bila bih starleta. Zato najviše volim trčati na mom keju, trim stazom, a tamo mame guraju bebeća kolica, starci šetaju uz pomoć štapova i tako lepo svi mi koristimo jednu stazu predviđenu samo za sportiste; meka tartanska podloga mami sve koji se zateknu tu!
I kako kod nas fino baciš papir gde stigneš, valjda smećari treba da ga pokupe, a ne da teglimo do kontejnera udaljenog čak 30-ak metara; pa nisi ti Jusein Bolt da doskočiš do prve kante.
Pravo da vam kažem, jeb** ti ja ovu zemju u kojoj baba dođe u restoran da ruča, umesto da je fino skuvala ručak unuci koja je u kafiću, nego ovde u Švajcarskoj sve babe rasipnice, bre, to ne bi dalo unučićima ni pola penzije, a kamoli celu!
A izem ti i ove sređene bolnice, treba salamu jednu da dobiješ, ko u Srbiji, jesi ti doš’o u hotel na račun države ili da se lečiš, stvarno ne razumem...
