Kao dete, voleo je da se pobije. Ne iz pukog zadovoljstva koliko sa željom da istera pravdu, zaštiti slabije i dokaže moć. Odrastao u Veterniku nadomak Novog Sada, posećuje borilačke klubove i ubrzo shvata da život nije na ulici. Iako mu je košarka prva ljubav, zbog povrede morao je da je napusti. Karakterno jak, psihički nepobediv, snažne fizičke konstitucije, Miša Bačulov privlači pažnju i poglede čim je zakoračio u lokal u kojem je zakazan intervju. Ne libi se da otvoreno prepriča svoju životnu priču.
-Samodestruktivac sam, i kada sam uvideo koliko sam dobar u tučama, posvetio sam se kik-boks treninzima. Na nagovor jednog prijatelja da se oprobam u Vojvodini, odradio sam meč, pobedio, ušao u reprezentaciju za godinu dana, osvojio sve moguće medalje i shvatio da je to put kojim želim da hodam.
Iako je tu životnu stazu gradio sam, učeći na porazima mnogo više no na pobedama, Miša zapravo izgrađuje čvrstu psihu koja mu kasnije pomaže da napravi pobednički mentalitet, onaj kojim ne dovodi sebe u stanje da ne zna šta će kada bude najteže. A teških momenata bilo je na pretek.
-Puno je prepreka trebalo prevazići, jer borci jako brzo „padaju“ mentalno. Lažemo sebe da smo nešto što nismo. Živimo u pogrešnom svetu. Prva stvar kada sam shvatio da sam nesalomiv u glavi, nakon brojnih uspeha i poraza jeste momenat kada sam se pogledao u ogledalo i shvatio ko sam a ko nisam.
· Ko jesi, a ko nisi?
-Nisam tip koji treba da živi od reputacije u kojoj me se svi boje. Ne pozivam na linč. Maštao sam kao klinac da budem super heroj, da menjam tuđe živote nabolje i ta misija mi daje snagu i samopouzdanje. Zahvaljujući takvim razmišljanjima, nastao je najveći brend u regiji – Ronin Carnage Global.
Iako je dugo živeo u Pragu i proputovao ceo svet kao borac-takmičar, svoj brend prvo je želeo da pokrene u Novom Sadu, i da Novosađanima i Veterničanima, odakle dolazi, otvori oči u pogledu sporta i jačanja uma.
-Od 2007. godine vodim svoj klub, a najteže od svega je ući u psihu momaka. Uglavnom dolaze izgubljeni dečaci koji su u pogrešnim vodama, delikventi koji misle da za njih zakon ne postoji, ali i oni ušuškani i razmaženi koji nisu naučili da vojevaju kroz život.
· Koje tehnike moraju savladati, kako bi sutra razmišljali poput tebe?
-Svaki čovek ima svoj mentalni sklop i svakom treba prići drugačije. Vremenom, kada momci dobiju snagu, misle da su veći od svih i zaborave kako su došli na tron. Zaborave klub. A klub uvek ostaje. Novi šampioni se rađaju i stoga nikad ne zaboravite odakle ste potekli.
Iako je bio okružen brzim automobilima, luks putovanjima, VIP mestima gde god bi se pojavio, ipak, nije dozvolio da ga slava „udari u glavu“, shvativši da je nesrećan i da je bogatstvo uma umnogome veće od bogatstva u džepu. Zato je svoj komad sreće ugrabio kod svoje najveće podrške - supruge Katarine i kćerkica Aleksandre i Anđele.
· Napravio si od kluba svetski brend?
-Posedujem klubove u Švajcarskoj, Crnoj Gori, Makedoniji, uskoro i u Brazilu. Velika ekspanzija i navala zahteva česta putovanja i zbog seminara koje držim. Razvio sam svoj sistem „Ronin“, jedinstveni program gde držim motivacione govore o tome kako postati šampion, ali ne u sportu već u svojoj glavi. Iznedrio sam veliki broj asova i ponosim se njima. Zbog mog specifičnog stila rada i izgrađenog brenda, mnogi borci dolaze s naumom da postanu najbolji. Pobede i porazi više nisu bitni. Ljudima treba dati šou! Za to plaćaju kartu! Svet traži moj logo jer znaju da ću im dovesti dobrog borca! Borca koji može da stane rame uz rame uz svetskog prvaka!
· Kako izgledaju tvoji treninzi?
-Kod mene vlada vojni sistem. Moraš da se daš 100 %! Ako ne dolaziš, ne dobijaš mečeve. Medalje izblede, a amateri me ne interesuju. Radim samo s profesionalcima. Tu nema ni žena, iako ih je 50 u klubu, jer sam osetljiv i zbog dve ćerke zaštitčnički nastrojen, pa mi teško pada da im zadajem spartanske vežbe.
· Koliko ti vremena treba da od klinca napraviš zvezdu u ringu?
-Zavisi od njega samog - od želje da uči i sluša, jer moj način je surov. Zahtevam disciplinu. Spremam te da u ringu budeš zver! Mnogi su me napustili, odnevši sve svoje uspehe sa sobom, brzo zaboravivši da sam od njih napravio veličine i to je ono što uvek boli.
„Borba protiv nasilja“ je organizacija koju je Miša osnovao kako bi pomogao oboleloj deci, skupivši tako preko 30.000 e. Ideja se rodila iz želje da, kao Samarićanin potekao s ulice, pomogne klincima koji se tuku, da ih izgradi kao sportiste i skloni iz prašine.
Bačulov trenutno pokušava da dovede švajcarske investitore s namerom da pomogne deci oboleloj od cerebralne paralize, i dok širi biznis u Brazilu i radi s decom koje su žrtve porodičnog nasilja u Lozani, uz pomoć partnera Danijela Janija, uviđamo da dobrih ljudi, toplog i nežnog srca još uvek ima, iako na prvi pogled izgledaju poput divova, neustrašivo, pogleda mrkog. Možete se samo na tren uplašiti njegove pojave, u svetu predrasuda, ali čim popijete kafu s njim, shvatite da neki ljudi svojom veličinom, humanim radom i mekom dušom ruše sve barijere. Jer najteže je biti šampion svoje glave.
-
