NOVI SAD - Drugo veče ove prestižne modne manifestacije započelo je baš na vreme. A kako i ne bi, kada tim od preko tri stotine ljudi radi iza paravana!
Veče započinje ulaskom u božanski indijski svet revijom Nade Pavlović. Barem je publika tako doživela njenu kolekciju praćenu šalvarama, muzikom orijenta, a tilak na čelu, obeležje svetosti, poveo nas je u Tadž Mahal i romantičnu love story u kojoj je vladar Mogulskog carstva sagradio velelepni mauzolej nakon ženine smrti, u njenu čast. Sakoi bez rukava, kragne, patlidžan boja, sve uklopljeno, sažeto, jasno, dirljivo, no osećaj je uspeo da pokvari sledeći nastup, nastup Fashion Week-a iz Mađarske, potvrdivši još jednom da ova zemlja zaista treba da se bavi gulašima i čardašima, paprikama, mostovima, vinogradima i turizmom, po čemu i jesu prepoznatljivi, nego modom. Videli smo sve i svašta, nabacano, razbacano, kao žena koja ode u butik s puno para, a nema ni stila ni ukusa, pa daj šta daš; uprti sto kesa, potroši silne novce, a posle ne zna da sklopi i uklopi. Izobilje spajanja jeftinih šešira, tufni, rukavica, naočara, kaiševa, ljubičaste, cibzara, dugih šliceva, honolulu bela suknja, kaki boje - nelogično, nepovezano, čak ni u skladu s odabranom muzikom. Neukombinovano, neuklopivo, totalni promašaj, a ni dometa do publike koja je ostala razrogačenih očiju.
Žao nam je, ali ova pista zaslužuje glamur.
Gosti iz Uzbekistana prikazali su nam samo pet modela, uglavnom floralnih, a radovali smo se veseloj, sunčanoj Sanji Veličković iz Slovenije, koja nas je prethodni put očarala nesposrednošću i obasjanošću, iz čijih kolekcija isijava život. Ipak, ovog proleća odlučila se na istoriju grada Ptuj, jednog od važnijih gradova u Sloveniji, vrativši nas u kameno doba kada su Kelti vladali. Ovaj period, za Sanju važan, kao i za Rimljane, pa nam je kolekcijom predstavila zemljane boje, kvalitetni lan, torbe preko ramena koje sliče onim ekološkim, a koristila je i dosta kanapa, što deluje totalno zabavno, inovativno, zanimljivo, u njenom stilu. Iznenadila nas je šivenom obućom, prilika da manekenke odmore umorne noge, a malo smo se i podsmehnuli podsetivši se na Kremenka i Kamenka i njihove žene.
A onda na scenu stupa vamp dama! Ona koja vas pokori i obori s nogu, da ništa ne kaže. Eto, samo svojom pojavom. Nabaci sako, pantalone, poslovni look, naočare, dobre rukavice, i shvatite da je reč o domaćoj dizajnerki Danijeli Božić koja se ovog puta opredelila za komercijalniju varijantu, po njenim rečima, ali da svakako planira da je iznese i na svetsko tržište. Danijela je „šarala“ kaputima, koji su njen pečat, elegancijom, sofisticiranošću, haljinom s kvalitetnom čipkom, bez leđa, koja otkriva ali ne previše, taman dozirno, onako kako jedna dama i treba da izgleda. Moćno, svedeno, losos boja, komplet senf boje, po koji srebrni detalj i Danijeli je opet pošlo za rukom da bude jedno od omiljenih lica s ove bogate modne scene. Teško je, u moru dizajnera, plivati i imati lični pečat, ali Danijela je odličan plivač, a njena kolekcija kojoj nije nadenula poseban naziv, definitivno je za one koje su sigurne u sebe, kobne, zvodljive, misteriozne, koje umeju da „isisaju krv“, dok ih ne upoznate, stroge, nedostupne, „femme fatale“, zavodnice, ali u duši srne. Za Danijelinom kolekcijom se žudi. Ko može da ponese DB kolekciju? Predsednica neke velike korporacije, recimo.
Igor Todorović, već renomirano ime domaće scene, svakako je doneo duh elegantnosti, šika, kombinujući rozu i narandžastu, šljašteće pantalone, rese, volane, puf rukave, čipke, mrežice...Senzacionalno, za ženu koja je aktivna, aktuelna i atraktivna. S matematičkom estetikom, kod Igora se ističe dojam zrelosti.
Ipak, kao jagoda na tortu večeri stiže i zatvara drugu noć Nedelje mode, gost iz Francuske, Emerik Fransoa. Emerik nas odvodi u Pariz, i tako svi dobiju priliku da odlete na krilima do Sene, Ajfelovog tornja, Montmartra, šetajući se ulicama punih turista, jedući kroasane i pijuckajući vino...kolekciju ovog umetnika jako je teško dočarati, zato što je to luksuz; imati priliku sedeti i uživati u pogledu na njegovo stvaralaštvo, na kreativne zlatne i crne maske, duge crne i bele haljine, koje šalju glamur, sofisticiranost, energiju, ženstvenost...čarobno!
Emerik koristi kvalitetne materijale i iz aviona se može videti da je to što on radi luks. Klasa. Crne kožne suknje pripijene uz telo, košulje, rukavice, mogu izneti samo dive. Emerik je „creme de la creme“ u kreiranju. On je san. On je raskošan. On je sjajan. On stvara umetnička dela. On je optočen otmenošću. On dizajnira gracioznost. On manipuliše modom. Ono što je Kant u filozofiji, to je Emerik u eleganciji. On nije jednostavan. Njegov ukus ne možete da kupite. Možete samo da stojite i da mu se divite kao pred Mona Lizom u Luvru. Za njegove modele treba vam ipak dostojanstvo. Ugled. Prestiž. On je nestvaran. On je nebrušeni dijamant. Ko može da ponese ono što Emerik izume? Boginja.
Vidimo se večeras, jer Novim Sadom kuca modno srce još tri dana!
