Koliko puta posetite neki veliki događaj, udobno se smestite, uživajući u spektaklu, ni ne sluteći koliko je vremena, truda i rada uloženo da sve bude organizovano „pod konac“. Jer ona samo tako ume.
Ako odlučite da pogledate film u „Areni“, znajte da jedna žena poznaje svako sedište u bioskopu. Ukoliko posetite Serbia Fashion Week, najveći modni show kod nas, u backstage-u, iza paravana, odlučno stoji ona - neispavana, bez trunke šminke, jer za to nema kad, s dva telefona i laptopom u ruci. Kada se, pak, opredelite za nešto drugačiju varijantu i „Exit“ festival, sa nekog stejdža opet će vrebati ova crvenokosa, puna ljudske topline, prijatna i nasmejana radoholičarka. Upoznajte Jelenu Galetin - Žakić – ženu u PR svetu.
Koliko je zapravo PR razvijen kod nas i kako to izgleda biti biznis žena?
-Ima dosta žena u PR-u, samo sam ja radila više atraktivnih programa koji uvek nose nešto lepo sa sobom, što ljudi pamte, pa se zato stiče utisak „da iskačem iz frižidera“ – u industriji sam zabave, mode, filma...Marketing je samo delić slagalice; zaljubljenik sam u produkciju i dinamične poslove, tako da sam proširila svoje polje delovanja na organizaciju događaja, što mi posebno prija. Posao PR-a je veoma zahtevan i ljudi ne shvataju da, recimo, jedan EXIT živi tokom cele godine, da pripreme traju izuzetno dugo, da to nisu samo tih par dana angažovanja nego svih 365 dana u godini.
Na kojem projektu trenutno radiš?
-Radim punom parom, stalno sam u „Areni“, ali bih trenutno izdvojila jednu prelepu priču - seminar „Trudnoća je dar“, koji sam započela sa Kristinom Radenković i Marijom Veljković prošle godine tokom kojih ginekolozi, pedijatri, akušeri, anesteziolozi drže predavanja obuhvatajući momenat od trudnoće pa do porođaja, pomažući budućim mamama da shvate koliko je taj svet divan. Otkriću ti da su seminari veoma posećeni i zapaženi. Aktuelan je „Kaleidoskop kulture“ koji povezuje umetnike, ustanove kulture, građane, posetioce grada kroz bogato sadržajne programe kulture, s ciljem da povećamo njihovu vidljivost.
Kada te zaboli glava od ljudi, mejlova i informacija, kako se relaksiraš?
-Izađem na neku dobru živu svirku, na otvorenom. Iako nemam vremena koliko bih želela, uspevam da „žongliram“. Upravo smo se porodično vratili s mora, a ja sam, eto, radila i tamo. Srećom, na mnoge događaje mogu da povedem ćerkicu Kalinu i tako kvalitetno provedem vreme s njom.
Dugo si bila članica bendova „Mamurlook“ i „Ringišpil“, svirajući saksofon.
-Nažalost, ni za to više nemam vremena. Poslednji nastup imala sam na „Revolution“ festivalu u Temišvaru. Svirala sam s mnogim bendovima, saksofon obožavam ali zahteva dugotrajnu posvećenost, vežbe, tako da trenutno pauziram, ali pre par dana sam bila specijalna gošća u spotu „Lav hantersa“ i zaista uživala jer stvarno imam divnu saradnju sa Muminom. Pogledajte spot za singl „Money“!
Ko te je posebno oduševio od ljudi iz javnog života sa kojima si sarađivala?
-Kada sam upoznala Bena Stanforda odnosno DUB FX-a, tu sreću ne bih mogla ni opisati jer je on moj omiljeni „čovek scene“, muzičar, bitbokser, producent, sa neverovatno jakom energijom. Od naših ljudi izdvojila bih Kristinu Radenković, s kojom se i privatno družim, Nikolu Kalinića, koji ruši sve predrasude o sportistima svojim stavom, kućnim vaspitanjem, obrazovanjem, Yasserstaina, izuzetno pametnog i dobrog mladog čoveka, Bojana Perića, koji me ne zove samo deset dana pred EXIT da me pita kako sam, Aleksandra Radojičića i Viktora Savića, koji su takođe ostavili snažan dojam na mene.
Kakvi su Novosađani kada govorimo o kulturnim dešavanjima?
-Kritikuju sve, vrlo često, ali nemaju predlog šta bi to bilo bolje. Novosadsku publiku je najteže oduševiti, a dobiti aplauz od njih je misaona imenica. U izlascima ljudi stoje i posmatraju, ne prilaze, ne igraju, ne provode se. Čak i kada pričamo o modi – za njih je to samo „catwalk“ po kojem hodaju mršave devojke. Dugo im je trebalo da daju šansu modi kao umetnosti. Zato volim, popularno rečeno „dođođe“, koji su Novi Sad učinili zabavnijim. Bosanci, recimo, uzmu gitaru i „’ajmo raja zapjevat“, dok bi naše sugrađane to već bio „blam“.
Telefon ne prestaje da zvoni. Ispred nje otvoren je laptop. Odgovara na moja pitanja, uz izvinjenje, dok nas svako malo prekidaju da joj se jave. Posmatrajući sa strane, imam utisak da je javna ličnost. A vi kada naredni put posetite neku veliku kulturnu manifestaciju, ne zaboravite da jedna žena cupka nervozno iz prikrajka pitajući se da li ste zadovoljni i da li ćete izaći sa događaja s osmehom na licu.
