Završeno je i peto veče najvećeg modnog spektakla u Novom Sadu, koji kao da razbudi novosadsku publiku, pomalo uspavanu, i kao da donese dašak svetlosti Milana, Pariza, Njujorka, jer kada ispratite sve te silne revije, zaista se osetite kao da ste bili na nekoj velikoj svetskoj modnoj sceni.
Peto veče otvorila je interesantna Sanja Veličković iz Slovenije, svojim spojivo-nespojivim kombinacijama crne i žute, koja se po većini modnih postulata ne sklapa, ali kad ovoj umetnici kažete da to ne može ona vam dokaže upravo suprotno! Da nesavršeno može izgledati i te kako savršeno! Da je samo potrebno biti odvažan i hrabar, verovati u sebe i želeti! Žute čarape, žuta obuća, žute rukavice, žuti detalji zaista su obasjali scenu poput kakvih suncokreta! Eliksir mladosti, zdravlja, lepote, veselosti prelamao se na pisti! Manekenke su plesale i sve je bilo ludo, šašavo, blesavo, pozitivno a svojim izlaskom, kako bi se zahvalila publici, istrčavši poput curice u školsko dvorište, Sanja je dokazala da godine zaista predstavljaju samo broj!
Nakon Sanje, vesele i šašave, svoju kolekciju predstavila je dizajn škola iz Rusije koja, za nas laike, zaista nije imala ovde šta da traži. Budućnost, neshvatljiva umetnost, previše šarenila, nejasnih komada, neočaravajućih materijala, nesklopivih celina, dok nismo shvatili da se radi o futurističkom predstavljanju umetnosti, pa se izvinjavamo što ipak ne nailazimo na pozitivne kritike, a sudeći po aplauzima, ni Novosađani nisu odobrovoljili ovu kolekciju.
Nataša Župac je veoma talentovana, mlada dizajnerka iz Vrnjačke banje koja je svojim etno motivima, šarama, vezovima, jelecima, čipkom, ćilim dizajnom, a sve protkano bogatim detaljima, provukla tradicionalno spojivši ga s modernim i tako iznedrila jednu sjajnu kolekciju koja se može nabaviti u njenom ateljeu, i koja će zasigurno otvoriti put ka mnogim svetskim tržištima, jer njen rad zaista mora da se oseti u svetu i da se nagradi! Čuvarka tradicije, etno nasleđa, svojim razigranim dezenima i šarama samo nam pokazuje bogatstvo naše istorije i hvala joj na tome!
Katarina Andrejić kao da je doletela avionom iz prestonice, vodeći sa sobom svoje prleepe manekenke- javne ličnosti, koje su prodefilovale scenom, „oduvale“ i otišle. Reviju je otvorila prekrasna Iva Štrljić, sva tako krhka, nežna, ranjiva, poput srne, s okicama iste životinjice, s kosom ko u vile Ravijojle, mirna, blaga, tiha, umiljata, kojoj ovo nije prvi put da se nađe u ulozi manekenke, a svojim stavom, hodom i harizmom, pitamo se zbog čega je češće ne viđamo u modnom svetu i na ovoj sceni. Pored nje, tu su se našle i Dragana Kosjerina i Marina Ćosić, dok je Tanja Rađenović iz prvih redova pratila reviju. Katarina je predstavila svoju bajku – čarobnu, nežnu, elegantnu, toplu, ljubavnu i u njoj jednu priču u kojoj je akcenat stavljen na damu koja voli i želi biti voljena jer ljubav je njen pokretač i ništa sem ljubavi njoj ne treba!
Celo veče čekalo se na reviju Bate Spasojevića. Kada vratimo film, kao da je zaokupirao ceo Serbia Fashion Week! Mogao je biti samo on tokom u celom bloku i publici bi bilo sasvim dovoljno. Pre i nakon njega nije baš niko više morao da se pojavi.
On se igrao materijalima, dezenima, bojama, šarama, motivima pa kao dete kada se previše zaigra, i ostane duže napolju nego što bi smeo, tako i Bata – zadržao se na stvaranju kvaliteta pa otišao u nedogled. Bilo je tu svega – od Vojketa iz grupe Đans, od dukseva i već prepoznatljivih batinih crnih pantalona, do haljina sa šljokicama i krljuštima, preko aplikacija Merlin Monro na duksevima i haljinama, sve sportsko, a opet elegantno, sve nosivo, sve urbano, moderno, ludo, pa taman zamislite nekog skroz kul i fancy, kad evo ih mrežice i bunde, pa taman doživite opasnog momka u crnoj koži i sa fenomenalnim jaknama, kad evo ga animal print, naročito leopard dezen, i tako uopšte ne znate na čemu ste dok gledate Batinu reviju! I što je najgore, uživate! Zbunjeni ste, videli ste puno smelih kombinacija, puno detalja, puno njegovog ličnog pečata na koji smo navikli već, a opet sve je tako divljački moderno da poželite da strgnete s manekenke/manekena neki komad i ukradete ga jer se u vama stvara želja da ga imate sad i odmah!
Nažalost, nakon što je Bata uneo neverovatnu, čak pomalo i varvarsku, snažnu, moćnu energiju, KADETnas je uspavao. Zemljani tonovi, teška muzika, mračno, tamno, dosadno i monotono, nije izazvalo kod publike nikakvu reakciju. Iako par dobrih odličnih komada, poput belih košulja i pantalona sa printom ruke, ništa drugo nije nam zapalo za oko tako da bi ostavilo snažniji utisak na nas. Jednom rečju: depresija.
Igor Todorović sinoć kao da je spasavao planetu zemlju. Zlatni modeli i skoro svaki obavijen lišćem, zamislili smo kao da se nalazimo u Rajskom vrtu i da se šetamo s Evom, koja je poslala Adama da kuva ručak. Divne, prirodne boje, sjajan kvalitet, dobra zamisao, Igor je sinoć dao svoj doprinos planeti; koristimo njene resurse a ne vraćamo joj, zagađujemo je a tražimo da bude dobra prema nama; možda vam zvuči nerealno, ali mi smo poželelei da recikliramo nakon ove revije!
